Izvor: Politika, 21.Dec.2011, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen ploča izdavaču Gligoriju Vozaroviću
BEOGRAD – Spomen ploču znamenitom knjižaru i izdavaču Gligoriju Vozaroviću (1790-1848), koja je postavljena u saradnji sa ''Večernjim novostima'' na mestu gde je držao svoju knjižaru u ulici Kralja Petra, otkrili su danas ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković i predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević.
Marković je rekao da je Gligorije Vozarović bio neko ko se brinuo o prošlosti i da su se na mestu gde je bila njegova knjižara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << okupljali ljudi još u vreme kada jezik nije bio standardizovan i kada ''jasno opredeljenje koje korene prenosimo ka budućnosti nije postojalo''.
''Cela ova akcija i služi tome da pokušamo da razgraničimo našu spremnost ka budućnosti od našeg uobičajenog nerazumevanja prošlosti'', rekao je Marković.
On je kazao da baš ova spomen-ploča treba da nas podseća da ''postoje stvari koje su važne i koje ostaju, i stvari koje su samo deo ideoloških ili književno-ideoloških ili političkih sukoba i koje će naprosto biti zaboravljene i koje nikome neće biti jasne''.
''Nije se 19. vek razlikovao od 20. niti od 21. veka - intelektualci su bili u stalnom sukobu oko različitih vrednosti i nama je teško da shvatimo da su protiv publikovanja dela Dositeja Obradovića, kada je Gligorije Vozarović odlučio da ih objavi, bili i Vuk Karadžić i Njegoš'', istakao je ministar.
Marković je zaključio da ''ne smemo da zaboravimo ljude koji su bili posvećeni knjizi'' i da je ''važno da okupimo nešto iz prošlosti i da to predamo budućnosti''.
Predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević je rekla da ova opština ''ima sreću što su značajni ljudi bili njeni stanovnici ili su radili na teritoriji ove opštine'' i da joj je lično kao velikom ljubitelju knjige drago što prisustvuje ovom događaju.
Gligorije Vozarović je knjigovezački zanat izučio u Beču i 1827. godine došao je u Srbiju.
Štampao je prvu knjigu u tadašnjoj Srbiji ''Srbsko stihotvorenije'' 1832. godine. Izdao je celokupna dela Dositeja Obradovića u 10 knjiga, a prvu knjižaru u Beogradu otvorio je za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. U njegovoj knjižari je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka Srbije.
Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 10. februara 1845. godine.
Njemu u čast ustanovljena je nagrada ''Gligorije Vozarović'', koju najboljim izdavačima, knjigovescima i knjižarima dodeljuje Biblioteka grada Beograda.
Tanjug
objavljeno: 21.12.2011.
.jpg)
