Izvor: Glas javnosti, 14.Sep.2011, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen ploča Milovanu Đilasu
BEOGRAD- Spomen ploču piscu i političkom misliocu Milovanu Đilasu (1911-1955), koja je postavljena na zgradi u Palmotićevoj 8, gde je živeo od 1954. do 1995. godine, otkrili su danas ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković i Đilasov sin Aleksa Đilas.
''Povodom stogodišnjice (rođenja) svi su se lako i brzo dogovorili da su zajedno odgovorni što još ova adresa nije označena čak ni pločom'', rekao je Marković.
Marković je primetio >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da svi koji su čitali ono što je Đilas pisao ''shvatili su da je Milovan Đilas itekako umeo da uči slušajući nove vrste buntovnika, nove vrste pobunjenika i ljude koji su spremni da rizikuju svoju sadašnjost da bi delom ispravili ono što je i on želeo da ispravi, pa i u svojoj prošlosti''.
Na svečanosti je govorio i književnik Matija Bećković, koji je rekao da je ova ulica jedna od Đilasovih rodnih kuća u kojoj se rodio u ''njegovoj 43. godini, jer se za prvo rođenje u Podbišću nije znao gotovo niko, a za rođenje u ovoj kući čuo je čitav svet''.
''Žao mu je bilo da pogine u ratu, jer se nije iskazao kao pisac, u ovoj kući se iskazao i ostvario kao pisac i kako bi šta napisao, kao po pravilu zbog toga odlazio u tamnicu'', dodao je on.
Bećković je napomenuo da u lepoj akciji da se obeleže kuće u kojima su živeli znameniti pisci ''postavljanje ploče u Palmotićevoj 8 je mali znak velike pobede, krupan moralni čin, značajan kulturni događaj i važan politički iskorak''.
"Palmotićeva 8 bila je najslavnija adresa iza gvozdene zavese, ona ne bi bila manje slavna, kada bi posle svega bila preimenovana u Milovana Đilasa 8, protiv te pravde ne bi bio niko, a po najmanje pesnik Julije Palmotić'', primetio je Bećković.
Svečanosti su prisustvovali članovi Đilasove porodice, istoričar Predrag Marković, Borka Pavićević, novinarka Olja Bećković i mnogi drugi.
Biografija najvećeg disidenta
Milovan Đilas (1911-1995) bio je pesnik, pripovedač, romansijer, prevodilac, publicista, politički mislilac, državnik, diplomata i disident.
U svetu je smatran za jednog od najznačajnijih istočnoevropskih disidenata i kritičara komunističkog sistema. Jedan je od najcitiranijih i najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih autora. Napisao je veliki broj pesama, priča, književno-kritičkih prikaza, kulturno-političkih članaka i eseja, koje je objavljivao u jugoslovenskim listovima i časopisima.
Njegova studija ''Nova klasa'', koja analizira komunistički poredak i ideologiju objavljena je prvi put u SAD 1957. godine, a prevedena je na više desetina jezika u ukupnom tiražu od tri miliona primeraka i od ovlašćenog Oksfordskog foruma proglašena je 1995. godine jednom od 100 knjiga koje su najviše uticale na kulturu zapada druge polovine dvadesetog veka.
