Izvor: S media, 14.Jun.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen ploča Milevi Marić Ajnštajn
Ministar za dijasporu Srdjan Srećković otkrio na groblju Nordhajm u Cirihu spomen ploču Milevi Marić Ajnštajn, srpskoj naučnici koja je doprinela uspesima svog supruga, nobelovca Alfreda Ajnštajna.
Pre ove komemoracije, u Pravoslavnoj crkvi "Svete trojice" u Cirihu održana je liturgija u pomen Milevi Marić, koju je služio protonamesnik hrama Miroslav Simijanović sa sveštenstvom.
"Ovo je veliki dan za našu dijasporu u Švajcarskoj, ali i za državu Srbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i ceo srpski narod", izjavio je Srećković pošto je otkrio spomen obeležje i podsetio da se time prvi put zvanično odaje priznanje Milevi Marić Ajnštajn, od čije je smrti prošlo više od 60 godina.
"Na ciriškom groblju počivaju mnoga imena koja su zadužila civilizaciju svojim delima. Sada ceo svet zna da je tu, medju njima, i verovatno najgenijalnija Srpkinja svih vremena, Mileva Marić-Ajnštajn", naglasio je ministar.
Mileva Marić je život i rad podredila suprugu nobelovcu, kao i užoj i široj porodici, pa za života nije uživala priznanja koja je zavredila.
Mileva Marić je rodjena 19. decembra 1805. godine u bogatoj srpskoj porodici u Titelu, mestu u srpskoj pokrajini Vojvodini, koja je u to vreme bila u sastavu austrougarske carevine.
Od prvog razreda osnovne škole je bila izuzetan djak - sa sedam godina je čitala, radila matematičke zadatke i tečno govorila srpski i nemački jezik. Pohadjala je gimnaziju u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici gde je maturirala kao najbolja učenica iz matematike i fizike, a zatim Kraljevsku školu u Šapcu.
Kada se porodica preselila u Zagreb, uprkos zakonima carevine, koji ženama nisu dopuštali visoko obrazovanje, Mileva je dobila specijalnu dozvolu da se upiše u mušku gimnaziju, zahvaljujuci upornosti oca koji je uvideo koliko je nadarena.
U leto 1896. Milevu je porodica poslala na školovanje u Švajcarsku gde je najpre upisala medicinu, a potom prešla u državnu Politehničku školu u kojoj je bila jedina žena na odseku za fiziku i matematiku i tek peta koja je primljena na ovaj prestižni fakultet.
U Politehničkoj školi Mileva je upoznala Alberta Ajnštajna koji je tada imao samo 17 godina.
Prve dve godine studiranja su za nju bile vrlo uspešne, a jedan semestar studirala je u Hajdelbergu dopisujući se s Ajnštajnom, a kada se 1899. godine vratila u Cirih, njihova veza se razbuktala.
Milevni roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su verovali da su njene šanse za brak bile male zato što joj je prilikom rodjenja iščašen kuk, tako da je imala kraću levu nogu.
Ajnštajnovi roditelji su, medjutim, bili protiv sinove veze s Milevom, jer je bila i starija tri i po godine od njega, a uz to nije bila Jevrejka.
Uprkos tome, Mileva se januara 1903. udala za Ajnštajna sa kojim nije imala srećan brak, a prema njenim biografima, ekscentrični muž je maltretirao i tretirao kao robinju.
Prvih godina braka, Mileva je ucestvovala u naučnom radu supruga, što otkrivaju pisma koja joj je Ajnštajn pisao i otud se smatra da je značajno doprinela njegovim ranim radovima.
Stepen njenog učesća u suprugovim otkrićima nije pouzdano utvrdjen i predmet je brojnih polemika, ali postoje tvrdnje da je Milena Marić koautor čuvene Ajnštajnove teorije relativiteta.
U braku koji je formalno trajao 15 godina, Mileva je s Ajnštajnom dobila dva sina - Hansa Alberta i Edvarda, a posle razvoda suprug je ostavio bez pomoći tako da se sama borila za egzistenciju porodice.
Živela je u Cirihu skromno sa decom, dajući privatne časove iz matematike, fizike i klavira. Novčana sredstva od Nobelove nagrade koja je od Ajnštajna dobila na osnovu nagodbe o razvodu, potrošila je na plaćjanje skupih lečenja sinu Edvardu obolelom od šizofrenije.
Za vreme jednog Edvardovog nasilnog napada, Milevi je pozlilo i onesvestila se, a tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. godine, umrla je u krajnjem siromaštvu, u 73. godini.
Sahranjena je na groblju Nordhajm bez obeležja, a iznad njenih posmrtnih ostataka položeni su ostaci još nekoliko ljudi.
Grob najveće srpske naučnice otkriven je tek 2003. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sent Galena.
Na inicijativu Ministarstva za dijasporu, Milevi Marić je konačno, sa zakašnjenjem od šest decenija srpska država podigla spomen ploču uz zalaganja SPC u Cirihu i protonamesnika Miroslava Simijanovića.
