Izvor: Studio B, 27.Mar.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen ploča Anici Savić-Rebac
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otkrio je spomen ploču pesnikinji i helenistkinji Anici Savić-Rebac (1892 - 1953) na zgradi u ulici Carigradskoj 8.
O životu i delu ove pesnikinje, pored ministra Markovića govorili su i Ljiljana Vuletić, autorka monografije ''Život Anice Savić-Rebac'' i helenista i profesor dr Miroslav Vukelić, a prisutnima se obratila i predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević, dok je stihove pesama >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Anice Savić-Rebac čitala glumica Biljana Đurović.
Marković je rekao da je Anica Savić-Rebac bila ''simbol ovog podneblja, da je imala mnogo dara od Boga i sjajno okruženje u detinjstvu''.
''Njeno upoznavanje sa klasičnom filologijom u Beču prekinuo je rat i naterao ju je da se vrati i videćemo je u sasvim drugom okruženju posle Prvog svetskog rata, a to je okruženje ljudi za koje smo zaboravili da su bili njeni savremenici, a mnogima od njih smo takođe otkrivali i spomen ploče'', rekao je Marković.
Ti ljudi stvarali su jednu drugu vrstu sećanja u istoriji, ali mi ''tu opet ne vidimo Anicu Savić-Rebac, jer je tada nastajao jedan jugoslovenski polet ali on je išao prema zapadu, a ona je išla prema jugu'', ocenio je ministar.
On je pozvao predsednicu opštine Stari grad Mirjanu Božidarević da zajedno otkriju spomen ploču rekavši: ''hajde da otkrijemo tu zvezdu da je još malo spasemo od zaborava''.
Vuletić je rekla da je Anica Savić Rebac bila istaknuta klasična filološkinja, pesnikinja, eseistkinja, kritičarka, prevoditeljka i poznata profesorka Beogradskog filozofskog fakulteta na kome je predavala rimsku književnost i latinski jezik, podsetivši da je ona 1929. godine objavila svoju zbirku poezije ''Večeri na moru''.
''U to vreme razrešava svoju životnu dilemu, kolebanje između poezije i nauke i opredeljuje se za nauku, za klasičnu filologiju, za proučavanje ideja'', istakla je Vuletićeva.
Ona je objasnila da je u svojoj struci, klasičnoj filologiji i da je bila evroski autoritet. Održavala je aktivne stvaralačke odnosne sa najznačajnijim evropskim naučnicima, filozofima, piscima, rekla je ona dodavši da o tome svedoči njena prepiska sa Ludvigom Radermaherom, Tomasom Manom, Hansom Lajzegangom.
''Celokupnim svojim delom Anica Savić-Rebac je bila spona između antike i savremenog doba, između srpske i balkanske kulture i tradicije i evropske kulture i tradicije'', zaključila je ona.
Vukelić je istakao da kada pomisli na profesorku Anicu Savić-Rebac da se u njemu javi splet osećanja od radoznalosti do jeze i divljenja.
On je rekao da je ona živela nepodeljeni život i da se za nju može reći da je živela ''pod srećnom zvezdom''.
Vukelić je rekao da joj je otac bio sekretar Matice srpske i da su se u književnom salonu njenih roditelja okupljali poznati pesnici kao što su Zmaj i Laza Kostić i da im je ona čitala svoje prve prevode i poeziju.
On je ocenio da je njen pesnički razvoj i ako ga je bilo, bio čisto formalan i da se ona posle smrti Laze Kostića koji je imao veliki uticaj na nju okrenula izučavanju helenskog sveta onako kako ga je kod Laze Kostića i engleskih i nemačkih pesnika usvojila.
Ministarstvo kulture je u Godini knjige i jezika (23. april 2010 - 23. april 2011), u saradnji sa "Večernjim novostima" i lokalnim samoupravama, započelo akciju obeležavanja objekata u kojima su rođeni, boravili ili delovali znameniti pisci, a ovo je 20. spomen ploča koja je postavljena.
