Izvor: Politika, 11.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivanje misterije Ajnštajnovih
Prijatelj porodice slavnih naučnika Đorđe Krstić ovlašćen je od jedinog naslednika Mileve i Alberta Ajnštajna da bude nosilac projekta za koji tvrdi da će biti svetski ekskluzivitet
Uoči 60 godina od smrti Mileve Marić-Ajnštajn, Novi Sad je na korak do otvaranja ekskluzivnog spomen-muzeja o poznatoj naučnici. Njenu porodičnu kuću u centru grada, u Kisačkoj 20, kako smo već pisali, novosadskim vlastima ponudio je na poklon njen unuk i jedini naslednik Bernard Cezar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ajnštajn. Međutim, ta ponuda je i dalje „na čekanju", jer imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni.
Đorđe Krstić, istraživač i prijatelj porodice Ajnštajn, koga je unuk Bernard ovlastio da bude nosilac projekta opremanja spomen-muzeja njegove bake, objašnjava za „Politiku" zašto će otvaranjem ovog objekta Novi Sad postati deo svetske naučne istorije.
– Novi Sad će dobiti svetski ekskluzivitet. U tom muzeju će biti otkriven život Mileve Marić, pokretačkog uma Albertovog genija. Ajnštajnovi biografisu njegov život s Milevom veoma malo ispitali, tako da je poprilično ostao zavijen u veo misterije, iako su se baš u tih 15 godina njihovog zajedničkog života, rada i braka desile najznačajnije stvari u Albertovom stvaralaštvu. Prema svedočenjima onih koji su tada bili bliski sa parom Ajnštajn, oni su radili zajedno u strasnom stvaralačkom naponu. Uostalom, moja je želja da dokumenti o tome budu na jednom mestu, u porodičnoj kući Mileve Marić-Ajnštajn – navodi Krstić.
Javnosti će biti predstavljeno pedesetak eksponata, koliko je do sada prikupio, otkriva dalje naš sagovornik:
– Radi se o fotografijama, dokumentima i spomen-predmetima. Posebno ekskluzivne će biti stvari koje do sada nisu viđene, još neotkrivene fotografije supružnika Ajnštajn, zatim Milevina pisma koja ranije nisu nigde objavljivana... Naravno, svemu tome treba dodati i knjige i publikacije o slavnim naučnicima koje ne mogu da se kupe na srpskom tržištu. U većini dokumenata se da naslutiti da je ona sarađivala sa Albertom na njegovom naučnom radu, mada su glavni dokazi za to očevici koji su ih redovno viđali kako sede jedno uz drugo, nešto računaju, zapisuju i razgovaraju o područjima fizike.
Đorđe Krstić je ovdašnjoj javnosti poznat kao autor knjige „Mileva i Albert Ajnštajn – ljubav i zajednički naučni rad". Iako već godinama živi u Sloveniji, kaže da mu je poznato da je kuća Marićevih u Kisačkoj 20 u veoma lošem stanju, da joj preti urušavanje. Izgrađena je 1907. u neobaroknom stilu, na imanju od 27 ari, ali od kada je nacionalizovana 1945, u održavanje nije ulagano.
– Čuo sam da sve stoji dok se ne raščiste imovinsko-pravni odnosi, ali sam već u kontaktu sa direktorom Muzeja grada Milanom Paroškim, kome planiram da poklonim sve eksponate koje imam o Milevinom radu. Svi redom su se ogrešili o Milevu i zaslužila je da bar u Novom Sadu, gde je njen otac napravio porodičnu kuću, napunimo vitrine uspomenama na nju i Alberta – tvrdi Krstić.
Za pola veka koliko istražuje život Mileve i Alberta, upoznao je mnoge njene savremenike i rođake po Vojvodini, od kojih je i dobio očuvana pisma i lične predmete. Naglašava da su u sakupljanju građe presudni bili njegovi susreti sa, sada pokojnim, starijim Milevinim i Albertovim sinom Hansom Albertom. On mu je i potvrdio autentičnost nekih predmeta, poput neobične lule koju je Albert poklonio svome tastu, fotoaparata koji je Mileva dobila posle rastanka od Alberta i drugih. Đorđe Krstić veruje da će mnoge od tih stvari uskoro biti viđene u Novom Sadu.
Jedna od nerešivih zagonetki u životu Ajnštajnovih jeste i to gde su nestale stvari i dokumenti iz stanova Mileve Marić u Cirihu. Krstić kaže da njegova istraživanja nepobitno dokazuju da je Mileva te stanove kupila novcem koji joj je Albert dao od Nobelove nagrade. Navodno, on je ceo novčani deo Nobelove nagrade poklonio bivšoj supruzi, ali je to dugo prikrivao i od najboljih prijatelja. Život poznatog para već više od pola veka intrigira svetsku naučnu javnost, posebno Milevin doprinos u radu svetski priznatog genija. Mileva Marić je sahranjena u Cirihu, a nije poznato da je,kao uspomena na nju, negde podignuta bar spomen-ploča.
A. Popović
[objavljeno: 11/02/2008]
