Izvor: Politika, 27.Maj.2013, 18:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivanje loše strane „skandinavskog modela“
Iza nereda u Stokholmu stoje neuspešne potrage za zaposlenjem, policijska uznemiravanja, rasna diskriminacija i osećaj života na margini
Stokholm – Husbi je naizgled tipično uredno predgrađe sa šarenim igralištima, uređenim parkovima i niskim stambenim zgradama.
Međutim, razgovor sa stanovnicima ovog imigrantskog naselja otkriva neuspešne potrage za zaposlenjem, policijska uznemiravanja, rasnu diskriminaciju i osećaj da se živi na margini – što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u suprotnosti sa švedskom reputacijom otvorenosti i tolerancije, piše Rojters.
Neredi koji su počeli u Husbiju da bi se proširili Stokholmom podsećaju na London 2011. i Pariz 2005. U srži protesta je segregacija, zanemarivanje i siromaštvo.
Švedski socijalni model, koji uključuje 480 dana porodiljskog za svako dete, skriva svoju drugu stranu.
Oko 15 odsto stanovništva rodilo se u inostranstvu, što je najviše u Skandinaviji. Uspon antiimigrantske Švedske demokratske stranke koja je kao odgovor na nasilje zatražila uvođenje policijskog časa polarizovao je Švedsku.
Metro i vozovi u predgrađu Stokholma su kasno uveče prepuni iscrpljenih imigranata koji govore arapski ili španski i vraćaju se kući nakon celodnevnog obavljanja ponižavajućih poslova. Čak i druga generacija doseljenika bori se da dobije dostojanstven posao.
Kako kaže jedan azijski diplomata: „S jedne strane, Švedska ima sve te imigrante. S druge strane, gde su oni? Ponekad se čini da svi prodaju hot-dog.“
Kao ilustracija dva različita sveta stoji činjenica da su neredi započeli onda kada su mnogi Šveđani proslavljali pobedu na svetskom prvenstvu u hokeju na ledu. Mnogi imigranti igraju fudbal jer se obično smatra da je hokejaška oprema preskupa.
„Ono što smo doživeli proteklih nekoliko dana nije najgori vandalizam”, rekla je komunalni lider Arne Johansonna protestnom skupu u Husbiju. „Najgori je spori vandalizam kojem nas je ova desničarska vlada izložila u proteklih sedam godina.“
Tokom sedam godina vlasti premijera Fredrika Rejnfelta, koji je demonstrante nazvao huliganima, smanjeni su porezi i državna pomoć. Kao rezultat, Švedska je u ekonomskom rastu nadmašila gotovo celu Evropu, ali ona takođe ima najbrže rastuću stopu nejednakosti od svih članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Profesor kriminologije na Univerzitetu u Stokholmu Jerži Sarnecki kaže da je segregacija sve češća pojava, pri čemu veliki broj siromašnih imigranata živi u područjima velikih gradova gde je nezaposlenost mnogo viša nego drugde.
Ankete pokazuju da većina Šveđana još uvek podržava imigraciju. Švedska je poznata po tome što dobro zbrinjava nove doseljenike, obezbeđuje im smeštaj, kurseve švedskog i dozvoljava azilantima da žive sa svojom porodicama. Konsenzus je, međutim, sve teže postići.
„Svi oni koji iz bilo kog razloga nemaju posao ne sudeluju u opštem porastu prosperiteta“, kažeUlf Bjereld, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Geteborgu.
Nedavno vladino istraživanje je pokazala da gotovo trećina mladih između 16 i 29 godina u nekim od najugroženijih delova velikih gradova niti studira, niti ima posao.
Švedska je 2012. primila 43.900 zahteva za azil, što je gotovo 50 odsto više nego 2011. Više od polovine njih je iz Sirije, Avganistana i Somalije. Mnogi Šveđani su zabrinuti da socijalni sistem neće izdržati ako se taj trend nastavi.
Kratkoročno gledano, azilanti su fiskalni teret za socijalnu državu. Podaci pokazuju da nezaposlenost stanovnika koji su rođeni u inostranstvu iznosi 16 odsto dok nazaposlenost rođenih Šveđana iznosi šest procenata.
Neredi se čine organizovanim. Zapaljeni automobili su u blizini pešačkih mostova, a omladina je bacala kamenje kada su policija i hitna pomoć stigli na mesto zbivanja.
Svedoci tvrde da je nasilni odgovor policije dodatno pogoršao situaciju. Meštani Husbija kažu da im se policija rugala i nazivala ih „majmunima”.
Policija, koja je demonstrante nazvala bandom kriminalaca, kaže da se istražuju navedene optužbe.
U razgovoru sa mladima iz Husbija saznali smo da je većina njih ili nezaposlena ili su večiti pripravnici, što dodatno podstiče ogorčenost. Mnogi veruju da je njihova adresa kriva za njihov neuspeh.
objavljeno: 27.05.2013.
