Izvor: RTS, 02.Jun.2011, 10:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkopavanje istorije
Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 1944. godine, popisala je više od 23.000 stradalih i evidentirala oko 200 lokacija, potencijalnih masovnih grobnica. Mnoge grobnice danas pokrivaju parkovi, stambeni objekti, igrališta.
Za nešto više od godinu dana, od kada je počela da radi, Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine, popisala je više od 23.000 stradalih osoba, a širom Srbije evidentirano je oko 200 lokacija na kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bi mogle biti masovne grobnice.
Detaljno su istražene lokacije u Smederevskom, Timočkom, Pirotskom i Jablaničkom, a delom i Šumadijskom okrugu, a probne ekshumacije rađene su na tri lokacije.
Branko Pejčić iz Pirota gledao je kako mu oca, uglednog proizvođača kačkavalja, dva puta vode na streljanje. Prvo je preživeo, ali drugo nije. Pre nekoliko godina je rehabilitovan.
"Vode ga, u dva sata po ponoći i tu ga likvidiraju", rekao je Branko Pejčić.
Kao najveće stratište u Pirotu navodi se Kostin most na reci Matici u čijoj je blizini otkrivena masovna grobnica.
Prema podacima tu je, nakon oslobođenja grada, streljano i pokopano oko 700 ljudi. Mnoge grobnice danas pokrivaju parkovi, stambeni objekti, igrališta.
U grobnici ispod najprometnijeg šetališta u Beogradu, na ulazu u Kalemegdan, pored spomenika Stevanu Mokranjcu, prema podacima Komisije, sahranjeno je oko 30 rečnih policajaca koji su ubijeni 20. oktobra 1944. godine.
"Naša osnovna misija je da popišemo ta lica, da evidentiramo gde su lokacije, da o tome napravimo izveštaj Vladi Srbije", rekao je sekretar Državne komisije Srđan Cvetković.
"Naša misija je da predložimo za obeležavanje ta mesta jer smatramo da je naš zadatak da se sa hrišćanskog i civilizacijskog stanovišta suočimo sa tim i da se na jedan ljudski način odnosimo prema tim masovnim grobnicama, gde počivaju ovi ljudi, bez obzira da li je njihova krivica bila stvarna ili su oni likvidirani kao državni neprijatelji", rekao je Cvetković.
U Državnoj komisiji za tajne grobnice kažu trebalo je ovo istraživati pre 20 godina, dok su mnogi svedoci bili živi.
Nezgodno je i što im nedostaju knjige streljanih za mnoge gradove i regione, uključujući Beograd, Šabac, Čačak.
Ipak, kako kažu, najveći problem su im terenska istraživanja, jer iziskuju velika sredstva, koja Državna komisija nema.
