Izvor: Glas javnosti, 12.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz
Često sanjam da sam već dvadeset godina žrtva svetske monetarne krize. Nisam, slava Bogu, bez posla. Zaposlen sam kod bivšeg alkoholičara. Bogat čovek. Englez. U snu živim i radim u Londonu. Znam da sam Srbin i nerviram se što u snu govorim engleski, a kad se probudim srpski sam mamuran i ne znam engleski. Englez me svako malo šalje na pregled. Jetra ti se drži, kaže, crvena krvna zrnca se proređuju, ali srce menja ritam, to mi se dopada.
Šta da radim, pitam. Loči više, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kaže mi Englez. Ločem, a držim se. Pušiš li, pita. Batalio sam, kažem. Vrati duvan, ne budi kukavica, kaže Englez. Mene sramota što sam zdrav i navalim na duvan. Živim u dimu. Prija. U Londonu sanjam slobodarski Beograd i naše ljude. Lep san. Đelić me uspavljuje, a Dinkić budi. Molim ih da promene uloge. Zahtevam da me Dinkić uspavljuje, a Đelić budi. Ne ide. Svako je ekspert za svoj posao, kažem sebi. Loči više, kaže mi Englez. Puši, naređuje mi. Spavaj, kaže mi Đelić, probudi se, naređuje Dinkić, ako Rusi puste plin ugušićeš se.
Kad se probudim ne znam da li sanjam ili sam budan.
Svake noći isto. U snu sam u Londonu, a budim se u Beogradu.
Evo me budnog u svom krevetu. Osećam miris kajgane. Ona se vratila, pomislio sam. I zaista, evo moje ženice u kuhinji. Doručkuj, propalico, kaže mi. Gde si bila, pitam. Znam gde sam bila, kaže ona, ne znam zašto sam se vratila. Ja znam; ne voli me više, ali nema gde da ode. Otišla sam da vidim svoje, kaže žena pomirljivo. Mama krši ruke, tata pije kao smuk. Ista slika: frižider prazan. A papagaja nema.
Gde je papagaj, pitam majku. Papagaj je kreštao, a mačka je bila gladna i pojela je papagaja, kaže mama. Gde je mačka, pitam ljutito. Dala sam je gospođi Milenković, tamo ima šta da jede i razloge da prede. Zar da živim u kući u kojoj je gladna mačka pojela papagaja? Razmislila sam i evo me. U ovoj kući, ipak, gladne mačke ne jedu papagaje. Ali, molim te, radi nešto, od snova se ne živi, kaže mi ženica.
Obećavam joj da ću otkazati svoje snove.
Pijem pivo i čekam noć. Eto Đelića, spavaj, kaže mi.
Opet sam u Londonu. Englez došao da gleda kako pijem i pušim. Nema više, kažem mu, i čitam svoj otkaz:
„Pušenje ubija, a vi ste kao nevini i bezopasni! Od side se, kao, valja čuvati, a od vas, kao, ne! Nagovarate majke u celom svetu da rađaju, a posle im zajebavate decu. Lažete ljude u lice, a onda ih bijete zato što vam veruju.
Narodi koje ste oslobodili, grcaju u ropstvu! Ne kažem da je Hitler bio bolji, ali manje je lagao; Hitler je bio rasista teoretičar, vi ste praktičari. Tu i tamo organizujete neki krstaški rat, protiv krsta. U ratovima koje vodite heroji ubijaju kukavice, da su vaši protivnici zaista hrabri ljudi predali bi se bez borbe. Koliko ste starih svetova srušili ubeđujući ljude da stvarate novi i bolji svet? Ne kažem, nije vam lako da upravljate ovakvim svetom, ljudi se množe, a vi ih delite; ne kažem da ste ljudožderi, vi ste zabrinuti proređivači. Otkazujem službu, gospodine. Nađite nekog drugog drugog da vam pije i puši.“
Englez se zabezeknuo. Dao sam ti lep posao, a ti tako, kaže.
Došao Dinkić u san da me probudi, ali i njemu sam sam odbrusio. Neće me više Đelić uspavljivati, a ti buditi, kažem. Otkazujem vam posao, obojici.
Vidi čovek da sam ozbiljan i ode. Te večeri zaspao sam bez Đelićeve pomoći. Neka nekog drugog uspavljuju i bude. Što se mene tiče, završili su svoj posao.
Doručkujem i pričam ženi da sam otkazao snove. Pametno, kaže ona, od snova se ne živi.
Ne sanjam više. Sad gledam u oči životu u kom gladne mačke jedu papagaje.
