Izvor: Politika, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz zbog nesposobnosti
Posebno je specifična situacija kada je u pitanju otkaz zato što zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Ukoliko je pravilnikom ili ugovorom o radu precizirano koja znanja i sposobnosti se traže od zaposlenog, ili su poslovi normirani, poslodavac može zaposlenom dati otkaz ako ga je, na primer, doveo u zabludu da poseduje određena znanja, ali se u praksi pokaže suprotno.
Međutim, poslodavci često koriste >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovaj razlog za otkaz da bi se rešili viška zaposlenih bez plaćanja otpremnine, ili nepoželjnog zaposlenog pa pod vidom racionalizacije i reorganizacije poslovanja menjaju sistematizaciju i traže nove uslove za rad na mestu sa kojeg žele da otpuste zaposlene koji tu rade. Ovakav otkaz treba smatrati nezakonitim, primenom odredaba Zakona o radu koje propisuju obavezu poslodavca da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada, i to o trošku poslodavca. Tek ukoliko bi zaposleni odbio da se podvrgne stručnom usavršavanju, poslodavac bi mogao da mu da otkaz, jer je dužnost zaposlenog da se u toku rada obrazuje i usavršava, a i to pod uslovom da ne postoji drugo, odgovarajuće mesto koje odgovara sposobnostima i stručnoj kvalifikaciji zaposlenog.
Ukoliko zaposleni prekine započeto obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi sva sredstva koja je on za to uložio, sem ako je to učinio iz opravdanih razloga. Na primer zbog bolesti, ili zbog potrebe posla kod poslodavca. Zakon ne reguliše obavezu zaposlenog da radi određeno vreme za poslodavca o čijem se trošku obrazuje. Međutim, nema smetnji da se to pitanje reguliše pravilnikom kod poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. Poslodavac može usloviti da zaposleni mora da ostane kod njega na radu određeno vreme, a u protivnom zaposleni je dužan da poslodavcu naknadi troškove koje je imao u vezi sa svojim dodatnim obrazovanjem, stručnim osposobljavanjem ili usavršavanjem.
U slučaju da poslodavac utvrdi da zaposleni nema odgovarajuća znanja i sposobnosti, ili da ne ostvaruje potrebne rezultate rada, zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu jedan određeni period u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca, u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja. Zaposleni koji je navršio 10 godina staža osiguranja, ima pravo i obavezu da ostane još mesec dana, od deset do dvadeset godina staža osiguranja, dva meseca, a više od 20 godina, tri meseca. Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dostavljanja rešenja o otkazu.
Mr Radmila Bosanac, advokat
[objavljeno: 21.12.2006.]
