Izvor: Politika, Beta, 03.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz zakonu ili zakonit otkaz
Zbog najavljenih otpuštanja radnika, Inspektorat za rad pojačao nadzor. – U slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa, oni koji povedu radni spor i obrate se Inspekciji rada mogu se nadati pozitivnom ishodu, kaže direktor Inspektorata Radovan Ristanović
Zbog najavljenih otpuštanja radnika, Inspektorat za rad pojačao je inspekcijski nadzor nad primenom odredbi Zakona o radu koje se odnose na postupanje u slučaju otkaza i utvrđivanja viškova. Prema rečima Radovana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ristanovića, direktora Inspektorata za rad, u poslednjih mesec dana izvršeno je ukupno 820 inspekcijskih nadzora kojima se utvrdilo 129 slučajeva prekida radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme, po osnovu povrede radne discipline radni odnos je prekinut u 58 slučajeva, a zabeleženo je 216 otkaza po osnovu tehnološkog viška.
– Od navedenog broja otkaza, Inspekciji rada se, u prethodnih mesec dana, obratilo 67 radnika koji su, na osnovu Zakona o radu, tražili odlaganje izvršenja ovih rešenja do odluke suda. U 33 slučaja Inspekcija je usvojila njihove zahteve u prvostepenom postupku, dok je u ostalim slučajevima postupak u toku – objašnjava Ristanović za „Politiku”.
On dodaje da poslodavci uglavnom nisu ispoštovali one odredbe Zakona o radu koje se odnose na otkazne razloge, pre svega neostvarivanje potrebnih rezultata rada, povrede radne obaveze, nepoštovanje radne discipline, zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu, kao i tehnološke, ekonomske i organizacione promene koje su uslovile prestanak potrebe za obavljanje određenog posla ili smanjivanje obima posla.
U odeljenju Inspekcije rada u Beogradu, međutim, kažu da situacija nije uvek crno-bela, te da se dešava i da radnici zloupotrebljavaju svoj položaj.
– Svaki slučaj je jedinstven, nemoguće je generalizovati problem. Situacija često nije onakva kakvom je predstavljaju mediji, kažu iz ovog odeljenja, dodajući da se neretko događa da svi nadležni organi donesu odluku u korist radnika, ali poslodavac jednostavno ne želi da ga vrati na posao. Dešava se, kažu, i da poslodavac ne želi da uruči otkaz radniku, iako on na tome insistira. Takav je, recimo, slučaj ovlašćenih revizora koji, ukoliko žele da daju otkaz, imaju veoma duge otkazne rokove, jer ih je izuzetno malo, a potrebni su poslodavcima.
Za nezakonito otpuštanje inspekcija saznaje, pre svega, preko podnetih zahteva radnika koji traže intervenciju Inspekcije rada. To je zapravo zahtev radnika za odlaganje izvršenja rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu do okončanja sudskog spora. Radnik može podneti zahtev Inspekciji ukoliko je pokrenuo radni spor i ako je njegovo pravo očigledno povređeno. Osim toga, Inspekcija može otkriti nezakonit otkaz i prilikom inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti, pri čemu je ovlašćena da, ukoliko uoči nezakonitosti, pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca. Zakonski predviđene kazne za poslodavca kreću se od 800.000 do 1.000.000. dinara.
Sa druge strane, kada inspektor utvrdi da prilikom otkaza nije bilo očigledne povrede prava, tj. da je poslodavac ispoštovao sve odredbe Zakona o radu, rešenjem odbija zahtev zaposlenog, kao neosnovan.
Ristanović smatra da se oni koji, u slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa, povedu radni spor i obrate se Inspekciji rada mogu nadati pozitivnom ishodu.
– Konačnu reč o zakonitosti otkaza daju sudovi, po radnim sporovima. Rešenja Inspekcije rada o eventualnom odlaganju izvršenja rešenja o otkazu, privremenog su karaktera i traju do konačne odluke suda – ističe naš sagovornik.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje kako će radnik biti prihvaćen i kakve radne uslove može da očekuje kada se vrati na radno mesto sa koga je otpušten?
– Zaposleni mogu da očekuju da budu vraćeni na posao po rešenju Inspektorata za rad pod istim uslovima rada koje su imali i pre otkaza. Kada sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na posao i isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje – pojašnjava Ristanović.
Inspekcija rada obavila je nadzor kod petnaest poslodavaca kod kojih je najavljeno utvrđivanje viškova radnika, u ukupnom broju od 1.453 radnika, a njegovi rezultati biće poznati u narednom periodu.
B. Mališ
-----------------------------------------------------------
Osmislite budućnost, ne trudite se da promenite prošlost
Kako se nositi sa strahom od otkaza? Prva linija odbrane je promena stavova i uverenja – umesto da pasivno čekamo dan kada će nam poslodavac vratiti radnu knjižicu, moramo da napravimo „plan B” – da se osvrnemo i potražimo alternativne poslove. Za početak, moramo da osnažimo svoje psihičke kapacitete i uverimo sebe da mi „to” možemo da izdržimo, ističe Višnja Helajzen, psiholog iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
„U slučaju gubitka posla, osoba mora da definiše koja su njena realna znanja i sposobnosti, potom da napravi skicu svoje profesionalne budućnosti i da realno sagleda svoje šanse u realizaciji tih ciljeva – pod tim podrazumevam analizu tržišta rada i poslova koji su deficitarni i suficitarni. U zemlji koja je na udaru recesije ne možemo se rigidno držati svojih želja i ciljeva, već moramo prihvatiti alternativne poslove koji su „negde između” naših želja i realnosti. Psihološki optimistički savet glasi – osmislite budućnost umesto što se trudite da promenite prošlost”, ističe Višnja Helajzen.
I dok iskustvo iz razvijenih zapadnih zemalja govori da su radnici koji su postali tehnološki višak u nekim velikim proizvodnim sistemima – udružili svoje (finansijske) snage i osnovali zajednička mala preduzeća, naše iskustvo govori da je većina radnika koji su dobili otpremnine, novac potrošila na belu tehniku, automobile i renoviranje kupatila.
„To se može objasniti činjenicom da mi već dve decenije živimo u oskudici i da velika finansijska injekcija obično služi i za mentalni oporavak od finansijske bede, ali to nije opravdanje za iracionalno ponašanje. Na žalost, Srbi nisu timski igrači, već „sami svoji majstori”, zaključuje Višnja Helajzen.
Naša sagovornica ističe da od otkaza (sa razlogom) najviše strepe radnici između 40 i 55 godina života, koji imaju srednju stručnu spremu – gubitkom posla oni ostaju na egzistencijalnom minimumu, veoma se teško zapošljavaju a njihova deca su još uvek na školovanju.
Svaka druga zaposlena osoba u Srbiji ima strah od otkaza, govore rezultati socijalno-psiholoških istraživanja. Psiholozi ističu da je strah od gubitka posla u nekoj od budućih sistematizacija radnih mesta pokretački mehanizam za mobing – psihološko maltretiranje kolega, koje ima za cilj oslobađanje od viška radne snage, a ta mentalna tortura vrši se kroz zastrašivanje, premeštanje na drugo radno mesto, socijalnu izolaciju i profesionalno ignorisanje.
„Mobing je psihološko predvorje otkaza, jer vraćanju radne knjižice uvek prethodi psihološki pritisak na pojedinca od strane šefa ili grupe kolega”, kaže naša sagovornica koja je na Fakultetu političkih nauka nedavno držala predavanje studentima o psihološkim posledicama mobinga.
Višnja Helajzen ističe da osoba koja je postala žrtva mobinga, u početku ulaže veliku energiju da razume zbog čega je neko maltretira, a kako ne pronalazi razlog za nečiju torturu, ona upada u fazu samooptuživanja, a potom i u različite psihičke krize. Istraživanja govore da su glavobolje, vrtoglavice, tahikardije i poremećaji sna – normalna reakcija na dugotrajnu izloženost psihičkoj torturi, kaže naša sagovornica.
„Najčešća posledica mobinga je intenzivan strah od otkaza – osoba ne razmišlja o tome da li poslodavac ima zakonskih osnova da joj vrati radnu knjižicu, već sa knedlom u grlu dolazi na posao strahujući da će je portiri obavestiti da više nije na platnom spisku preduzeća”, ističe Višnja Helajzen.
Psihološka tortura obično počinje tako što se prekida bilo kakva komunikacija sa radnikom ili počinju da mu se uskraćuju bitne poslovne informacije. Istovremeno, firmom počinju da se šire glasine i kuloarske priče, a tračevi su najvažnije „sporedno oružje” u svakom psihološkom ratu. Radniku se potom često oduzima posao bez ikakvog objašnjenja, a njegove dužnosti prebacuju se na druge kolege. Osoba koja je izabrana za „žrtvu” stalno se kritikuje i optužuje za propuste koji se objektivno nisu dogodili, isključuje iz socijalnih aktivnosti kompanije ili se bez objašnjenja raspoređuje na neadekvatno radno mesto. Često se dešava da rukovodioci neosnovano prisvajaju njene ideje i plasiraju ih kao sopstvene, a radniku uskraćuju standardne uslove rada – osoba preko noći ostaje bez svog telefona ili kompjutera, odnosno počinje da ga deli sa kolegom sa objašnjenjem „racionalizacije” poslovanja. Najekstremniji oblik mobinga je pretnja fizičkim nasiljem ili seksualnim uznemiravanjem”, ističe Višnja Helajzen.
Ona kaže da je činjenica da će neko ostati bez posla kao žrtva mobinga, a neko će posao izgubiti iz objektivnog razloga.
„U psihološkom smislu izuzetno je značajno da osoba shvati da li je ona objektivni krivac za gubitak posla ili je postala tehnološki višak, jer više ne postoji objektivna potreba za vrstom posla koju ona obavlja. Ako je osoba izgubila posao kao žrtva mobinga, neophodno je da kaže sebi: „Jesam žrtva psihološke torture, ponizili su me i otpustili, ali niko ne može da mi oduzme znanje i sposobnosti koje posedujem”.
Katarina Đorđević
-----------------------------------------------------------
Od sindikata samo pravna pomoć
Onaj ko dobije otkaz, može da računa na pravnu pomoć advokata sindikata iz oblasti radnog prava. I to je ono što sindikat može da uradi, pod uslovom da ste njihov član. U suprotnom, Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost” ne preporučuje privatno angažovanje advokata, ukoliko nemate dovoljno novca i strpljenja.
– Na žalost, šanse za novi posao su nikakve. Zato su ljudi prinuđeni da se drže i slabo plaćenih poslova i loših uslova rada, jer znaju da su mogućnosti za bolje ili eventualnu prekvalifikaciju male – zaključio je Čanak.
Nesigurnost i neizvesnost je sve veća i kod onih koji su računali da im radna mesta omogućavaju bar minimum egzistencije. U Leskovcu je 194 radnika „Zdravlja Aktavis” proglašeno tehnološkim viškom, Srpska fabrika stakla u Paraćinu je njih 700 poslala na prinudno plaćeno odsustvo od 45 dana, a iz Fabrike automobila u Priboju sporazumno je otišlo 188 radnika. Tu fabriku je od 2000. godine napustilo oko 3.000 ljudi. U kraljevačkom „Magnohromu” od nekada 4.000 ostalo je samo 200 radnika. U Kruševcu je najavljeno da će više od 500 radnika ostati bez posla po raznim osnovama. Situacija u Kragujevcu više je nego poznata.
„Nezavisnost” nema tačan broj onih koji su do sada ostali bez posla. A koliko će taj broj iznositi u bliskoj i daljoj budućnosti, najlakše je opisati sa – mnogo.
– Mi nemamo tačne podatke, jer brojke stižu iz više izvora koji se ne poklapaju. Broj onih koji će ostati bez posla, a čiji je poslodavac vlada može biti i do 20.000 ljudi – kazao je Čanak.
Poslodavci se uglavnom pravdaju „ekonomskom krizom”. Primer za takvu vrstu manipulacije je, prema Čankovom mišljenju, Invej holding koji otpušta radnike uz tu vrstu opravdanja u četiri različite industrije.
– Takva opravdanja su neodrživa iz dva razloga. Jedan je što elementi krize nisu došli kod nas, a drugi je taj što svi potezi koje je naša vlada preduzela u suprotnosti su sa onim što se radi kada je kriza. S jedne strane, država otpušta radnike, a smanjuje budžet Nacionalne službe za zapošljavanje. Istovremeno najavljuje priliv ljudi koji će se toj instituciji obratiti i smanjuje joj mogućnosti da im pomogne. Dok Amerika povećava i sumu naknade i broj nedelja za koje će naknadu primati, u Srbiji se smanjuju. To onda znači da kod nas nema krize – objašnjava Čanak. On dodaje da se uglavnom radi o nezakonitim načinima da se poslodavac ratosilja viška zaposlenih.
V. Dugalić
[objavljeno: 04/12/2008]
