Izvor: Politika, 04.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz – okidač za samoubistvo
Životne drame običnih ljudi, koji su za poslodavce samo suvišne brojke, ostaju uglavnom nezabeležene u medijima, osim ako se ne završe samoubistvom. Kada neko "digne ruku na sebe" neposredno posle uručivanja rešenja o otkazu ili isticanja spiska otpuštenih na oglasnoj tabli preduzeća, onda privlači pažnju medija i dospeva na prve stranice tabloida, naročito ako je samoubistvo počinjeno na neki "spektakularan način".
Verovatno najstravičniji slučaj suicida zabeležen je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u februaru 2002. godine u Livnici bakra i bakarnih legura Rudarsko-topioničarskog basena u Boru. Pedesetosmogodišnji Dušan Nikolić, bivši sekretar Opštinskog odbora SPS-a u tom gradu, skočio je u indukcionu peć za topljenje metala u kojoj je temperatura oko hiljadu stepeni Celzijusa. U novinskim izveštajima pisalo je da je on do 5. oktobra 2000. godine bio komandir straže u basenskom preduzeću "Zaštita", da je posle toga prebačen na mesto evidentičara, kao i da je za život zarađivao prodajući robu na buvljoj pijaci. Očevici su rekli da je Nikolić trenutak pre stravičnog čina pozvao jednog kolegu koji se okrenuo i video ga da stoji na ivici peći, a zatim skočio naglavačke uz užasan krik. Pored užarene peći ostavio je oproštajno pismo u kome je naveo svoje lične podatke i napisao samo jednu rečenicu: "Niko osim mene nije kriv za sve dosadašnje i ovu nesreću!".
Njegovi partijski drugovi u Boru su posle pričali da je bio komunista i socijalista, ali idealista, jer se od partijskih funkcija nije nimalo okoristio, da je posle promene vlasti i posle 30 godina radnog staža bio premešten na najniže radno mesto, sa najmanjom platom i da je zbog šikaniranja u firmi oboleo od depresije i lečio se godinu i po dana. Rekli su da je samoubistvo izvršio najverovatnije zbog toga što mu je opštinska stambena komisija naložila da se iseli iz jednosobnog stana, koji je dobio kao nužni smeštaj. Kažu da nije mogao da dočeka dan kada će se sa suprugom naći na ulici. U pogrebnoj povorci na gradskom groblju u Boru bilo je oko hiljadu ljudi, pisale su novine.
Iako u ovom slučaju razlog samoubistva nije bio otkaz, tragična sudbina borskog socijaliste ušla je u anale tamne strane tranzicije. Stručnjaci kažu da otkaz ne može biti uzrok samoubistva, ali priznaju da je to ipak glavni okidač za suicid u situacijama kada ljudi ne vide drugi izlaz iz teške situacije. Mnogi ne mogu da se "naviknu′" na tranzicione promene i još žive u starom uverenju da je radno mesto nešto što je sigurno i "doživotno".
U 2006. godini u Srbiji je zabeleženo nekoliko slučajeva samoubistva zbog gubitka radnog mesta. Pedesetogodišnja Dragica Simić, metalostrugar u Fabrici autodelova u Gornjem Milanovcu, obesila se 10. aprila prošle godine u prostorijama fabrike. Ostavila je pored sebe oproštajno pismo u kome je navela da se na samoubistvo odlučila zato što je proglašena tehnološkim viškom. Obesila se o radijator, a pored njenog tela pronađena je i plaketa koju je dobila od opštine Gornji Milanovac kao najbolji metalostrugar. Živela je u selu Jermenovci kod Topole, a ostavila je bolesnog supruga, ćerku studentkinju i sina u vojsci. Kažu da je danima pokušavala da dođe kod direktora preduzeća i da ga zamoli da joj ne daje otkaz bar dok ćerka ne završi studije. Radila je u FAD-u 28 godina.
Zabeleženo je i samoubistvo jednog mladića koji je tek započeo radni vek. Dvadesetčetvorogodišnji Milan Tarlanović prerezao je sebi vrat sa dva mesarska noža u mesari u centru Novog Sada, naočigled kolega i kupaca. Nekoliko trenutaka pre toga posvađao se sa poslovođom koji mu je zapretio otkazom zato što je zakasnio na posao tri minuta, pisale su novine u novembru prošle godine.
Zvezdan Todorović, radnik Luke Beograd, ubio se kada je saznao da je na listi radnika koji će dobiti otkaz. Ušao je u svoj automobil i njime se odvezao do Dunava, na mestu gde je reka duboka 40 metara. Policajac Dragan Lakić (33) pucao je sebi u glavu u službenoj prostoriji policijske stanice u Bajinoj Bašti, u maju prošle godine, kada je pročitao rešenje o otkazu. Razlog za otkaz bilo je pokretanje krivičnog postupka protiv njega zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, ali taj postupak nije bio okončan. Milivoje Nikolić, radnik smederevskog giganta Ju-Es-Stil, umro je prošle godine od srčanog udara na ulazu u fabriku u kojoj je radio tri decenije jer je uz avgustovsku platu dobio i obaveštenje da mora da napusti firmu.
Nepoznato je koliko je bilo samoubistava zbog gubitka posla posle izvesnog vremena, ne odmah posle dobijanja otkaza. Jer, stres zbog otkaza obično ima odloženo dejstvo.
Statistike kažu da je od oko milion nezaposlenih u Srbiji više od 190.000 ljudi starijih od 50 godina, koji teže dolaze do novog posla i teže se prilagođavaju novim tehnologijama i zahtevima poslodavaca. Psiholozi i sociolozi ističu da gubitak posla nije "smak sveta" i da samoubistvo svakako nije dobro rešenje za onoga ko ostane bez posla i njegovu porodicu, jer život nije posao i posao nije život. Zato, ako ste dobili otkaz na poslu, nemojte dati otkaz životu.
[objavljeno: ]
