Izvor: Blic, 23.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otimačina za moć iz senke
Otimačina za moć iz senke
U Srbiji je rad tajnih službi uvek bio mistifikovan, a prilikom svake promene vlasti kao glavno pitanje postavljalo se ko će doći na njihovo čelo. Tako je i sada, u pregovorima o novoj vladi Srbije, jedno od glavnih pitanja bilo ko će biti na čelu Bezbednosno-informativne agencije.
Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja, navodi da se političari otimaju oko kontrole nad tajnim službama zato što su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << one, u svim društvima, veoma moćne.
- Njihova moć proizlazi pre svega iz činjenice da neposredno učestvuju u odbrani zemlje, da prisustvuju svim sastancima na kojima se raspravlja o unutrašnjoj bezbednosti, da visoki funkcioneri tajnih službi imaju neposredan kontakt sa predsednicima država ili vlada, što im omogućava i veliku bliskost sa prvim ljudima u državi - izjavio je Radovanović za 'Blic'.
U Srbiji je mesto čelnog čoveka BIA, odnosno nekadašnje DB, interesantno i zbog toga što su prvi ljudi te službe veoma često navođeni kao najodgovorniji za unutrašnje odnose u državi.
Uloga DB-a u periodu Miloševićeve vladavine u Srbiji nije razjašnjena ni posle 2000. godine. Ostala je nerazjašnjena uloga službe u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije, umešanost u političke atentate, kao i uticaj na politički život. Tadašnji čelnici Radomir Marković i Jovica Stanišić nalaze se u zatvoru, prvi u Zabeli zbog atentata na Ibarskoj magistrali, drugi u Ševeningenu zbog umešanosti u ratove na prostorima SFRJ.
Bivši predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost Dragan Šutanovac iz DS, koji je tokom predizborne kampanje figurirao kao jedan od kandidata za ministra unutrašnjih poslova, izjavio je za 'Blic' da 'politički prvaci koji se bore za kontrolu nad BIA teže da primene Miloševićev model vladavine u Srbiji'. On navodi da nije dobro licitirati u političkoj borbi ko će doći na čelo bezbednosnih službi jer to utiče na njihov rad. On podseća da je kao predsednik skupštinskog odbora bio u SAD gde se upoznao sa radom tamošnjih bezbednosnih službi, pre svega FBI, i njihovom kontrolom, i da je to verovatno razlog zbog kojeg je o njemu raspravljano kao o budućem ministru.
- Treba učiti od zemalja gde je ta kontrola razvijena. Svaka služba bezbednosti mora imati dobru unutrašnju kontrolu koja sprečava moguće zloupotrebe - navodi on i dodaje da službe bezbednosti ne treba da ostanu bez političke kontrole, ali da treba uspostaviti sistem.
Dobrivoje Radovanović navodi da je političko prepucavanje oko BIA loše za bezbednost zemlje i da najave svake nove garniture na vlasti da će 'praviti čistke' umnogome predstavljaju otežavajuću okolnost za rad ljudi zaduženih za bezbednost.
- Pošto su poslovi te službe veoma škakljivi i nekada na samoj ivici bezbednosti za život, ne verujem da bi mnogi obrazovani ljudi koji su BIA neophodni pristali da rade u njoj ako bi smena svake vlade značila i njihovu nesigurnost na poslu. Taj posao je takav da, kad se radi legalno, pod kontrolom parlamenta i civilnom kontrolom, onda mora biti garantovan i ne sme zavisiti od političke ćudi predsednika vlade ili smene stranaka na vlasti - kaže Radovanović.
On ističe da tajne službe uvek imaju mogućnosti da na neki način upravljaju pojedincima ucenjujući ih ili samo preteći im nekim podacima iz ličnog života ili političkog delovanja.
- Kod nas postoje i posebni razlozi koji su možda u činjenici da se mnogi važni pripadnici političkih partija pribojavaju onoga što tajna policija ima na raspolaganju u svojim kartotekama.
Milan Simić, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, ocenjuje da su te kartoteke i glavni razlog zbog kojeg su BIA i srodne službe često predmet političke trgovine.
- Trebalo bi definitivno otvoriti sve dosijee koje tajne službe imaju o pojedincima. Na taj način bi započeo veoma važan proces depolitizacije službe, kao i njena reforma - kaže za 'Blic' Simić.
On navodi da se bez otvaranja dosijea neće znati čime se ta služba u prošlosti bavila.
- Takođe, kod svakog smenjivanja na čelu BIA znaće se da li je nova osoba koja je došla na njeno čelo bila uključena u zloupotrebe službe ili ne. Isto tako znaće se da li je novi direktor došao iz sistema tajne službe ili dolazi sa strane - navodi Simić.
Tokom pregovora o formiranju nove vlade do javnosti su dolazile informacije o tome da je, posebno Srpski pokret obnove zainteresovan da čovek te stranke dođe na čelo BIA.
- SPO i sam Drašković imaju vrlo lični i psihološki razumljiv motiv zbog kojeg su zainteresovani za kontrolu nad BIA. Drašković je doživeo dva pokušaja ubistva od te službe, kao i mnogo poniženja pokušavajući da dokaže da je baš ta služba bila organizator zločina. I ako ima pravde u političkom životu, trebalo bi konačno da izađe na videlo šta se dešavalo Vuku Draškoviću - ocenio je Dobrivoje Radovanović.
Sagovornici 'Blica' slažu se da je dosta urađeno na reformi službi bezbednosti od 5. oktobra do danas, ali i da još dosta toga treba uraditi. Kao dobar potez ocenjeno je izdvajanje DB iz sistema Ministarstva unutrašnjih poslova, i to što je ta služba formirana kao BIA. Iako su se čule optužbe da je to puko preimenovanje stare Miloševićeve službe, naši sagovornici ističu da BIA ime čime da se pohvali.
- Sadašnja BIA se mnogo razlikuje od BIA od pre godinu dana i od tajne policije u prethodnih deset-petnaest godina. Sadašnja BIA je nešto sasvim drugo i sasvim blisko onome što želimo i što bi trebalo da imamo. U njoj je više od 50 odsto novih ljudi. U tom novom sastavu BIA ima mnogo mojih bivših studenata, ljudi koje lično poznajem, i kojima se ne može ama baš ništa zameriti, pogotovo ne da su učestvovali u zlodelima - navodi Radovanović.
On dodaje da bi bilo neproduktivno kada bi se ta agencija rasformirala i zatim pravila nova i predlaže jačanje zakonske regulative koja se odnosi na BIA.
- Umesto rasformiranja, pametnije bi bilo Zakon o BIA promeniti i i uvesti civilnu i višestranačku parlamentarnu kontrolu i da se za neki period pripadnici BIA liše policijskih ovlašćenja, da bi im se ta ovlašćenja vratila kroz nekoliko godina kad se u svesti ljudi promeni shvatanje da je pripadnik BIA policajac. On nije policajac, on je tajni agent i nema ništa zajedničko sa klasičnim kriminalom, osim sa onim najkrupnijim - zaključuje Radovanović. Svetlana Palić - Boris Drenča
