Izvor: Vesti-online.com, 12.Dec.2014, 19:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oteta imovina i dalje pusta želja

Nije prošla ni godina dana od izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, radna grupa Ministarstva pravde Srbije pripremila je novi predlog i uputila ga Vladi na razmatranje. Isplata obeštećenja za svojevremeno oduzetu imovinu pomerena je na 2015. godinu, a najnovijim nacrtom taj rok se produžava na 2018. pošto nema novca u budžetu. Tada bi vlasnicima oduzete imovine trebalo tek da budu podeljene obveznice koje će moći da naplate umesto za 15 godina, kako je ranije bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << propisano, za 12 godina.

Dragana Milovanović, predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, ovaj potez je ocenila kao "skandalozan" i "u koliziji sa međunarodnim zakonodavstvom i propisima Evropske unije", dok Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju smatra da su najnovije izmene, ipak, mali pozitivni iskorak. U Radnoj grupi kažu da će izmene zakona omogućiti jednostavnije i brže procedure prilikom identifikacije i vraćanja poljoprivrednog zemljišta koje je bilo komasirano.

- Omogućićemo starim vlasnicima da dođu do svog zemljišta u što kraćem roku jer je do sada vraćeno samo 2.000 hektara. Ovim izmenama biće omogućeno da svim građanima koji imaju problem samo sa komasacijom, a to je najveći deo podnosilaca zahteva, bude vraćena zemlja da je oni koriste i od nje prihoduju - rekao je direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

U Mreži za restituciju napominju da izmene predstavljaju samo minimum njihovih zahteva i traže da se hitno pristupi temeljnim izmenama Zakona o restituciji zvaničnim uvođenjem supstitucije, što bi omasovilo naturalno vraćanje oduzete imovine.

- I ovo najnovije odlaganje obeštećenja moraće opet da se odloži i tako unedogled. Zato, ako vlasnicima ne mogu biti vraćene nekretnine u naturi, umesto finansijskog obeštećenja može se ponuditi supstitucija, odnosno druga adekvatna državna nekretnina, i to državu onda ne košta ništa. Mi smo još od usvajanja zakona govorili da od novčanog obeštećenja neće biti ništa, jer para u budžetu nema, neće ih ni biti i situacija će bivati sve gora, a u izobilju ima državne imovine koja može ući u proces supstitucije umesto što se unazad 25 godina nemilice pljačka. I Evropska unija je preporučila Srbiji da se Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju primeni u potpunosti, za šta je neminovno uvođenje supstitucije - kaže Antić.

Zakon o restituciji, tvrdi Dragana Milovanović, " u potpunosti je suprotan Ustavu, evropskim principima i međunarodnim aktima koje je država Srbija potpisala".

- Zakon mora da se promeni, jer ovakav kakav je sada ozakonjuje krađu Srbije. I mi znamo da vraćanje imovine u naturi ne košta ništa državu. Postoje zemljišne knjige nepokretnosti od pre Drugog svetskog rata i zna se tačno šta je čije. Ovakav potez pogodio bi jedino tajkune, koji su kroz sumnjivu privatizaciju na sebe preveli tzv. društvenu imovinu, a ta imovina je počev od 1945. godine oduzimana privatnim vlasnicima putem konfiskacije, nacionalizacije, agrarnih reformi, komasacije ili eksproprijacije - kaže Dragana Milovanović.

Ona ističe da su tajkuni tu otetu imovinu bez pravnog osnova čak i uknjižavali, tako da sada u zemljišnjim knjigama uz ime novouknjiženih tajkuna stoji i zabeleška da ne mogu da dokažu pravni osnov sticanja.

- Neophodno je da imovinu vratimo u prvobitno stanje. Ulaskom u Evropsku uniju, Slovenci su, na primer, sve vratili na stare originalne vlasnike, a naslednici su potom dokazivali nasledno pravo u procesu restitucije - pojašnjava Dragana Milovanović.

U slovenačkom Zakonu o restituciji prioritet je vraćanje imovine u naturi, a ukoliko ono nije moguće zakon je predvideo i naturalnu supstituciju, te hartije od vrednosti, tzv. novačana restitucija. Novčana naknada isplaćuje se u vidu državnih obveznica sa kamatom od šest procenata. U Sloveniji je postupak restitucije započet već početkom devedesetih godina prošlog veka i okončan je posle dve decenije, sa izuzetkom porodice Karađorđević za koju je donet poseban propis da im se neće vratiti ništa što su pre Drugog svetskog rata posedovali u Sloveniji.

Zakon o denacionalizaciji u Makedoniji je donet 2000. godine i primenjuje se za imovinu koja je oduzimana posle 2. avgusta 1944. godine. Preduslov za vraćanje konfiskovane imovine je da nadležni sud rehabilituje vlasnika kome je imovina konfiskovana. Propisano je i da predmet denacionalizacije ne može biti oduzeta imoivna za koju je plaćena, odnosno primljena naknada, ma koliko ona niska i simbolična bila, ali je moguće da se i ta imovina vrati s tim da vlasnik s kamatom vrati primljeni i novac.

Hrvatska je zakon o restituciji donela 1996. godine, a menjala ga više puta. Zakon poznaje vraćanje imovine u naturi, akcijama i udelima privrednih društava, kao i u novcu i obveznicama. Zakon inicijalno nije dozvoljavao vraćanje imovine strancima, pa je odlukom Ustavnog suda odredba proglašena neustavnom i stavljena van snage, nakon čega je izmenom zakona donet novi, ali kraći, rok za podnošenje zahteva stranaca. Ovaj zakon predvideo je vraćanje imovine u naturi, u akcijama i udelima trgovačkih društava, kao i u novcu i obveznicama, dok vraćanje imovine u vidu naturalne supstitucije nije predviđeno.

U Bosni i Hercegovini još nije donet zakon o restituciji, a pored svih spornih pitanja koja bi novi zakon trebao da definiše, kao problem se javlja pitanje ustavnih nadležnosti između Republike Srpske i Federacije BiH, odnosno da li se pitanje restitucije rešava na republičkom nivou ili nivou entiteta.

U Crnoj Gori je 2002. godine usvojen Zakon o pravednoj restituciji. Zakon poznaje pravo na vraćanje imovine u naturi, a ako to nije moguće, predviđa pravo na obeštećenje u novcu ili državnim obveznicama.

Nastavak na Vesti-online.com...