Izvor: B92, 05.Okt.2023, 10:02

Osveta za sraman poraz

Rano ujutru 19. septembra azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev pokrenuo je munjevitu vojnu akciju koja je planirana mesecima.

Karta je ponovo iscrtana i njom se osvetio za sramotan poraz koji je pretrpeo njegov otac pre 30 godina, prenosi Index.hr.

Od kada je došao na vlast pre dve decenije, Alijev je govorio o vraćanju planinske enklave Nagorno-Karabah pod potpunu kontrolu Azerbejdžana nakon što su se njeni etnički jermenski stanovnici ranih 1990-ih odvojili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od vlasti Bakua.

Sada je Alijeva splet faktora uverio da je nastupio pravi trenutak, rekao je Elin Sulejmanov, ambasador Azerbejdžana u Velikoj Britaniji. “Istorija se neprestano okreće”, rekao je Sulejmanov. "Nismo to mogli da učinimo ranije i verovatno ne bi bila dobra ideja da to učinimo kasnije", dodao je on.

Nagorno-Karabah je sada pao, zbog nesposobnosti ili nespremnosti Rusije, Zapada ili Jermenije da intervenišu kako bi zaštitili Nagorno-Karabah, teritoriju koja je sve vreme formalno bila deo Azerbejdžana.

Imali su na raspolaganju 10.000 boraca, dok vojska Azerbejdžana, prema procenama zapadnih stručnjaka, ima više od 120.000 vojnika.

U razgovoru za Rojters dva visoka zvaničnika i izvor koji je radio s Alijevom naglasili su da se odluka o povratku otcepljenog regiona oblikovala mesecima, kako se menjala diplomatska stvarnost.

Oni su rekli i da je to bila duboko lična stvar Alijeva, koji je, obraćajući se narodu Azerbejdžana dan nakon što su njegove trupe ušle u Nagorno-Karabah, rekao da je naredio svojim vojnicima da zaštite civile.

Baku je kasnije objavio da su 192 njegova vojnika ubijena u operaciji, dok su karabaški Jermeni izgubili više od 200 ljudi.

"Predsednik Alijev dovršava nešto što njegov otac nije mogao jer mu je ponestalo vremena", rekao je jedan od izvora koji je želeo da ostane anoniman.

S druge strane, akcije Alijeva olabavile su decenijama dug ruski stisak nad strateški važnom regijom Južnog Kavkaza koja je ispresecana naftovodima i gasovodima, a leži između Crnog i Kaspijskog mora i graniči se s Iranom, Turskom i Rusijom.

Rusija, koja ima mirovne snage na terenu, ali je zauzeta ratom u Ukrajini, stajala je po strani, a kako prenosi Rojters, Azerbejdžan je obavestio Rusiju nekoliko minuta pre početka operacije u Karabahu.

Nikol Pašinjan, premijer susedne Jermenije, koja je dva puta vodila velike ratove oko Karabaha, nije poslušao pozive opozicionih političara da interveniša i rekao je da njegova zemlja mora biti "slobodna od sukoba" radi sopstvene nezavisnosti.

Zapad, koji je prethodno pokušao da posreduje, samo je pozvao Alijeva da prekine svoju operaciju, ali je bio je propisno ignorisan.

Pašinjan je potom oštro kritikovao Rusiju da ne čini dovoljno da spreči krizu. Ali na konferencijskom pozivu prošle sedmice Kremlj je negirao da je trebalo da njegove mirovne snage intervenišu.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova dodalo je da Pašinjan čini "ogromnu pogrešku" i optužili su ga da pokušava da uništi vekovne veze Jermenije s Moskvom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...