Izvor: Southeast European Times, 20.Feb.2012, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Osvajanje 1453.“ u bioskopima
Film „Fetih 1453.", koji prikazuje trijumfalnu otomansku prošlost Turske, našao se na udaru kritike zato što je previše provokativan.
20/02/2012
Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula – 20.2.2012.
Retko se dešava da dnevna projekcija nekog filma u bioskopu bude rasprodata. Ipak, to se desilo u četvrtak (16. februara) u Istanbulu, kada je počeo da se prikazuje dugo očekivani film „Fetih 1453“ (Osvajanje 1453.) u tačno 14 časova >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i 53 minuta.
Sa budžetom od 29,7 miliona lira (12,9 miliona evra), najvećim u istoriji turskog filma, film je priča o tome kako je Sultan Mehmet drugi osvojio Konstantinopolj na čelu otomanske vojske 1453. godine, što je jedan od najvažnijih datuma u svetskoj istoriji.
Film počinje rečima koje se pripisuju proroku Muhamedu: „Zaista, jednoga dana Konstantinopolj će biti osvojen. Kako će to biti sjajan vojskovođa koji ga bude osvojio, kako će to biti moćna vojska!“
Film, koji je pravljen duže od dve godine, smatra se kombinacijom ratnog akcionog filma i otomanskog trijumfalizma.
„Kao sineasti, stvaramo nešto maštovito. Posebno u ovom slučaju, snimiti film o osvajanju Istanbula, koje je označilo početak novog doba u istoriji sveta, samo po sebi bilo je ispunjenje sna“, kaže Silva Delioglu, jedna od dvoje reditelja filma za SETimes.
Ona očekuje da će film imati globalni odjek, pošto je snimljen u skladu sa holivudskim standardima.
I zaista, kada je pre mesec dana izašao trejler filma, odmah je nastala pometnja. Mnogi Grci i Hrišćani nazvali su film provokativnim i pozvali na bojkot. Grčki nedeljnik To Proto Tema opisao je film kao „osvajačku propagandu Turaka“.
„Turski osvajači predstavljaju se kao gospodari sveta“, napisao je taj list, dodavši da „film ne prikazuje masovna ubijanja Grka i pljačku koju su izvršili Turci“.
Džanet Baris, filmski kritičar list Agos Dejli, govori za SETimes o razlozima za takve reakcije.
„Istorijski filmovi po pravilu podstiču nacionalistička osećanja u datoj zemlji. Zbog toga, umesto da budu objektivni, igraju na neke osetljive crte u društvu. Sa druge strane, takvi filmovi koriste priliku da na globalnom nivou podsećaju na istorijske fenomene i podstiču debate o njima.“
Filmski kritičari u Turskoj ističu širi značaj snimanja epskih filmova kao što je „Fetih 1453“ kako bi započeli dijalog o turskoj istoriji. „Jedino tada ćemo moći da snimamo dobre epske filmove koji će govoriti o neprijateljstvu između nacija u prošlosti, bez da ugroze mir koji smo sačuvali do dan danas“, napisao je 13. januara kolumnista Engin Ardik u dnevnom listu Sabah.
Prema rečima Mustafe Irmaka, filmskog kritičara portala Filmelestirisi.com, Filmelestirisi.com, „ako bi trebalo dati primer o slavnoj, ali krvavoj istoriji naših osvajanja, najbriljantniji primer toga je definitivno osvajanje Istanbula“.
„Film je priča o velikoj pobedi koja je imala značajne implikacije po muslimanski svet. Samim tim, on je ujedno i priča o porazu druge velike vere koja je učinila sve da odbrani grad“, kaže Irmak za SETimes.
Što se tiče gledalaca, reakcije su podeljene.
„Imamo veličanstvenu i slavnu otomansku prošlost i još jednom sam se osetio ponosnim na svoje pretke“, rekao je Engin Ajbaj (34) za SETimes na premijeri filma u Istanbulu.
„Sultan Mehmet je bio poznat po verskoj toleranciji sa kojom je postupao prema svojim podanicima, posebno okupiranim Hrišćanima i film se završava veličanstvenom scenom“, dodaje on, aludirajući na poslednju scenu kada Sultan Mehmet drugi kaže Grcima da će Turci biti tolerantni prema njihovoj religiji.
Ipak, nemaju svi gledaoci pozitivne utiske.
Gozde Genc (29) je kritikovala film.
„Teško je zamisliti Britance da na ovaj način slave osvajanje Londona ili Fince Helsinkija“, kaže ona i dodaje da će broj prodatih ulaznica pokazati u kojoj meri turski narod sa nostalgijom razmišlja o svojoj otomanskoj prošlosti.
Nastavak na Southeast European Times...
