Izvor: RTS, 06.Nov.2010, 20:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osuda uništavanja spomenika u Prkosu
Skrnavljenje spomenika ustaškim žrtvama u Prkosu nije ugrožavanje tuđe stvari nego ugrožavanje Hrvatske, poručeno na skupu u tom mestu. Nepoznate osobe nedavno uništile spomenik, podignut u znak sećanja na 1.500 Srba koje su ustaše pobile 1941. godine.
U selu Prkos kod Karlovca održan je protestni skup povodom nedavnog uništavanja spomenika u znaka sećanja na 1.500 Srba iz Prkosa i okolnih sela koje su krajem decembra 1941. godine ubile ustaše.
Na skupu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se okupilo stotinak meštana, njihovih rođaka koji žive u drugim gradovima, pripadnika srpske manjine samouprave Karlovačke županije, kao i nevladinih aktivista i predstavnika antifašističkih boraca iz Zagreba i Karlovca.
Okupljenima su se kod spomenika obratili Danica Mičić, zamenica načelnika opštine Lasinja, na čijem se području nalazi Prkos, Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba, narodnih heroj Rade Bulat u ime antifašista i Jelka Glumičić, predsednica Karlovačkog odbor za ljudska prava.
Svi oni su naglasili da je uništavanje spomenika, počinjeno u noći 1. novembra, sramota za celu Hrvatsku, ali da je podjednaka opasnost neobraćanje pažnje na te pojave.
"Uništavanje spomenika nije ugrožavanje tuđe stvari nego ugrožavanje Hrvatske", izjavio je Zoran Pusić, istakavši i da se o takvim pojavama ćuti, a da je umesto nevladinih organizacija trebalo da reaguje vlada.
Sve ovo pokazatelj je da u mnogim glavama u Hrvatskoj još uvek leže mračni porivi, koji bi mogli da dovedu do velikog zla ukoliko im se dopusti da se razmašu, rekao je Pusić.
On je podsetio da u Prkosu nije uništen spomenik ratu i borcima nego kosturnica s posmrtnim ostacima 1.500 žena, deca i staraca, "što je razlog da se svi mi stidimo zbog toga".
Komentarišući uništenje petokrake, zajedno sa spomen pločom ispisanom na ćirilici, koja je izlupana maljevima, Pusić je rekao da je pod tim znakom počinjeno dosta čime se ne bi trebalo ponositi, ali da su u ratnim godinama pod tim znakom ljudi koje su ubijali i proganjali našli utočište.
Danica Mičić je zapitala "šta bi bilo da je neko uništio 1.500 spomenika" i podsetila da su nepoznati vandali u nasrtajima na spomenik pre dve godine uništili i venac koji je uz počasni vod poslao tadašnji predsednik Stjepan Mesić.
Poziv predsedniku i premijerki
Jelka Glumičić je naglasila da se svi moramo stideti zbog onog šta se desilo, izrazivši očekivanje da će se na komemoraciji koja se održava 21. decembra, na godišnjicu masakra, naći i predsednik Ivo Josipović bivši predsednik Stjepan Mesić i premijerka Jadranka Kosor.
Rade Bulat je podsetio da u partizanima niko nije pitao ko je kakve nacionalnosti, rekavši da mlade generacije treba vaspitati da poštuju istoriju i NOB.
Pre skupa, drugi paroh karlovački Saša Umićević, održao je parastos, a u obraćanju je naglasio da je "dužnost svih da na Zadušnice zapale sveću i odaju počast stradalima, pogotovo onima kojima nije niko ostao da ih oplakuje".
Mladi aktivisti Documente - centra za suočavanje s prošlošću kod spomenika su zasadili stablo mira u počast nevinim žrtvama i povodom 65. godina pobede nad fašizmom.
Nakon jačanja ustanka na Kordunu, Ante Pavelić je krajem 1941. godine naredio akciju čišćenja, pa je u Lasinju poslao dve čete ustaša iz Jasenovca, koji su opkolili Prkos, iz koga su pre toga, videvši vojsku, pobegli muškarci jer su ih uzbunile seoske straže.
Ustaše su pokupile žene, decu i starce, ukupno njih 478 i postreljale ih u šumi Brezje, spalivši sve kuće u Prkosu.
Jedan katolički sveštenik i žandarmerijski narednik Nikolić koji su znali ljude, pokušali da ih obaveste, ali su im pokušaji propali.
Za osvetu Nikolić je streljan zajedno sa svojom porodicom. Njihovi leševi, zajedno s leševima žrtava iz drugih sela, prebačeni su 50-ih iz šume u sadašnju grobnicu.
Narednih dana u šumi Brezja pobijeni su meštani drugih srpskih sela - Dugog Sela, Sjeničaka, Stipana i Kirina.
Svi oni su 50-ih godina ekshumirani iz šume i sahranjeni u grobnicu na kojoj su poimenično navedene samo žrtve iz Prkosa.
Od 600 stanovnika, koliko ih je bilo 1941. godine, danas ih u selu živi 35, mahom starijih.
