Izvor: Vesti-online.com, 16.Avg.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ostrvo Vido 2014.

Dostojanstven odgovor Srba na sve pokušaje da se izmene nesporne istorijske činjenice uoči proslave 100. godišnjice od početka Prvog svetskog rata, a najveće žrtve postepeno i perfidno proglase teroristima i izazivačima ratnog sukoba, sasvim sigurno bi moglo da bude svenarodno okupljanje i mobilizacija, u otadžbini i rasejanju, da se najvredniji spomenik iz tog doba - Mauzolej na ostrvu Vido kod Krfa, gde su pohranjene kosti 1.231 srpskog ratnika u metalnim sanducima i još 1.532 u vrećama >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << zazidanim u bočne kule ovog zdanja - završi.

Dr Radivoje Petrović

Malo je poznato da je ovo najzrelije ostvarenje memorijalne srpske arhitekture između dva rata, delo ruskog arhitekte u izbeglištvu Nikolaja Krasnova kao kruna njegovog graditeljskog opusa, u izvođenju originalnog projekta ostalo prikraćeno za važne detalje: na ulazu u kosturnicu na Vidu, sa svake strane vrata projektom Krasnova predviđena je večna straža dvojice vojnika, visine 3,5 metra sa šlemovima, puškama i u blagom raskoraku. Svako ko je pohodio ovo ostrvo da se pokloni senima časnih predaka uočio je da stražara - nema.

Vreme kada se obeležava sto godina od Velikog rata, u kome je svaki drugi radno sposoban Srbin platio glavom, pravi je trenutak da se to uradi, jer je Vido temelj na kome počiva snaga srpskog naroda, mesto na kome se postaje svestan svojih nacionalnih korena i zlehude srpske sudbine, gde se dolazi sa kapom u ruci i ponosom na doba koje je u našoj istoriji podvučeno kao primer najvećeg narodnog mučeništva i samopregora. Zahvaljujući autorkama jedne značajne izložbe iz Istorijskog arhiva Beograda Olgi Latinčić i Branki Rakočević, pre više od deset godina, posvećene ruskim izbeglicama, kao i radoznalosti našeg čoveka dr Jovana Kačakija, nekada stanovnika Zapadne Evrope danas žitelja Krfa, koji je prvi i jedini uočio šta nedostaje Mauzoleju na Vidu, Srbi u svetu danas su u prilici da se na originalan, upečatljiv i mudar način okupe i oglase u jedinstvenom srpskom obeležavanju jednog od najčasnijih perioda u našoj istoriji.

Ako se već više od deset godina zna za to, ako se o tome pisalo i raspravljalo u nekoliko navrata, ako nove vlasti u Srbiji posle petooktobarskog prevrata nisu imale sluha da se i na taj način učvrsti nacionalno jedinstvo, nije li 2014. poslednja prilika da se na ovaj način odužimo istoriji i precima. U originalnom projektu sastavljenom od 20 planova i skica, koje se čuvaju u Arhivu, postoje vojnici, a čak i projekat figure vojnika sa naslovom "Mere figura za vajare" gde se precizira da su visine 3,5 metra, identične visini krsta koji dominira na vrhu zdanja iznad ulaza. Postoji i tada upućen poziv autorki izložbe stručnoj javnosti "da se angažuje kako bi se posle mnogo godina umetnička zamisao Nikole Krasnova zaokružila".

Prostor ispred Mauzoleja na Vidu postalo je svetilište, mesto ohrabrivanja i okupljanja. Pokazale su se proročanskim reči mitropolita Dimitrija pred odlazak sa Krfa 1918. u svom oproštajnom govoru na Vidu: "Ostrvo Vido postaće za naše buduće srećnije naraštaje srpski Jerusalim, zborište zahvalnih potomaka!" Iz tog razloga Vesti na ovaj način apeluju i pozivaju naše ljude ma gde živeli, kao i stručnu javnost i aktuelnu vlast da se pridruže ovakvom poduhvatu i podrže ga kao što su ranije i mnoge druge humanitarne i druge aktivnosti, imajući na umu godinu jubileja koja nam se primiče, istovremeno najavljujući drugačije verzije srpske istorije i nove srpske krivice.

Završetak Mauzoleja na Vidu je prilika da pokažemo toliko potrebnu zrelost u ovim teškim vremenima kako nam se ne bi ponavljalo ono što je reporter Miloš Crnjanski zabeležio 1925. u svom putopisu kroz srpska groblja na Krfu: "Kraljevstvo SHS nije na njih potrošilo do sada, ni koliko košta na Krfu, magare."

Valjda su Srbija i Srbi u međuvremenu napredovali.

Nastavak na Vesti-online.com...