Izvor: RTS, 10.Feb.2014, 17:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ostavke u BiH, "hamerom" u demonstrante

U Federaciji BiH i danas nastavljeni protesti građana nezadovoljnih životnim standardom i ponašanjem političkih elita. Dve osobe povređene u Sarajevu.

18.25 - Većina demonstranata u Sarajevu se razišla, ali jedna grupa i dalje protestuje.

16.40 - Dvojica demonstranata lakše povređena u centru Sarajeva, kada je u masu uleteo džip "hamer". Povređeni prebačeni u Hitnu pomoć. Incident prijavljen policiji. Vozač negira da je udario demonstrante.

>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />15.30 - Pregovarači napustili zgradu federalne vlade. Premijer Nermin Nikšić odbio da podnese ostavku i poručio da će predložiti izmenu zakona kojim bi bili omogućeni vanredni parlamentarni izbori.

14.40 - Predstavnici demonstranata ušli u zgradu federalne vlade. Vladi Federacije dali rok do 19 sati da podnese ostavku i najavljuju formiranje komiteta za normalizaciju u koju bi se uključili nestranački lideri.

14.10 - Tuzla: Više od stotinu građana ponovo pred spaljenom zgradom kantonalne vlade uputili poruke protiv korupcije, nezaposlenosti i partokratije u državi.

13.55 - Okupljeni ispred federalne vlade traže od političara da izađu iz zgrade, javlja izveštač RTS-a.

13.10 - Počeli protesti u Sarajevu i Mostaru. Građani u Mostaru pozivani da se ne okupljaju, jer demonstracije nisu prijavljene policiji.

12.30 - U očekivanju novih protesta funkcioneri i svi zaposleni u Predsedništvu BiH napustili zgradu u centru prestonice.

Građani širom Federacije BiH nastavili su proteste nezadovoljni životnim standardom i ponašanjem političkih elita. Demonstranti u Sarajevu zahtevaju ostavku federalne vlade. Mirni protesti u Gračanici, Kalesiji, Lukavcu, Živinicama i Tuzli. Protest u Mostaru je završen, pošto je oko hiljadu okupljenih iznelo svoje zahteve.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton ocenila je da bi lideri u BiH trebalo da razmotre razloge za zabrinutost građana, kao i sveukupnu ekonomsku situaciju, i pokušaju da pronađu rešenje.

Komentarišući jučerašnju izjavu visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da je sadašnje stanje u BiH najteže od kraja rata 1995. godine i da bi, ako kriza eskalira, trebalo razmisliti i o trupama EU, Eštonova je rekla da je Incko govorio isključivo o "hipotetičkoj situaciji".

"Najvažnija stvar u BiH sada jeste da rukovodstvo razmisli i razmotri realne razloge za zabrinutost ljudi, ne samo o pojedinačnim pitanjima već o sveukupnoj ekonomiji i da pokuša da nađe političko rešenje", rekla je Eštonova u Briselu, gde se danas održava sastanak šefova diplomatija EU.

Ministri 28 zemalja članica EU trebalo bi da razgovaraju i o situaciji u BiH, mada to prvobitno nije bilo predviđeno dnevnim redom.

Nakon trodnevnih protesta građana premijeri kantonalnih vlada u Zenici, Tuzli i Sarajevu podneli su ostavku. Sinoć je ostavku podneo i premijer Unsko-sanskog kantona (USK) Hamdija Lipovača.

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović nije spreman da podnese ostavku, dok njegov kolega koji zastupa Hrvate u tročlanom predsedništvu Željko Komšić tvrdi da bi ostavku podneo i da bi za njega to bilo veliko olakšanje.

Inače, u Federaciji BiH ima deset kantona, a građani pored ostalog traže ukidanje kantona i smanjivanje obimne državne administracije.

Vladajuće političke partije, Stranka demokratske akcije (SDA) i Socijaldemokratska partija (SDP) BiH, saopštili su da su "u ovakvoj situaciji vanredni izbori jedina opcija", iako Ustav BiH ne predviđa mogućnost vanrednih izbora.

Kako bi se održali vanredni izbori, najpre se u parlamentu moraju usvojiti amandmani na zakone, kojima bi se omogućilo održavanje prevremenih izbora.

Građani traže ostavku svih vlada, i formiranje vlade eksperata koji nisu stranački opredeljeni.

Demonstranti zahtevaju smanjenje plata i naknada političarima, transparentnost javne potrošnje, usvajanje zakona o poreklu imovine, procesuiranje osumnjičenih za zloupotrebu vlasti.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko rekao je da su se razlozi za proteste "godinama gomilali, ali je nakon rata ljudima mir bio dragocen", da "uzroci postoje već godinama" i da su to socijalne nepravde.

"Sve je više onih čiji je položaj vrlo težak, dok je manjina bogata. Za neke od ovih ljudi narod misli da novac nisu stekli regularnim putem i tu ima posla za tužilaštvo", rekao je Incko Jutarnjem listu.

Protesti u Federaciji započeli su pre nekoliko dana u Tuzli iz, kako se tvrdi, čisto socijalno-ekonomskih razloga, a već sutradan oni su se pretvorili u rušilačke demonstracije u tom gradu, ali i u Bihaću, Mostaru i Sarajevu gde su gorele zgrade lokalnih, federalnih institucija, pa i Predsedništva BiH.

Takođe, proteklih dana održani su skupovi u nekim gradovima u Republici Srpskoj, kao što su Bijeljina, Prijedor i Banjaluka.

Nastavak na RTS...