Izvor: Politika, 10.Jul.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostavka – rekonstrukcija
Ministri se prave nevešti i najavljuju „veliko spremanje“. Ukoliko su iskreni, onda bi u pospremanju očiglednog nereda morali da krenu od sebe
Pre neki dan u ovim novinama (6. jul) pročitah da „nismo povukli dve trećine (3,3 milijarde) od ukupno ugovorenih 4,5 milijardi evra kredita (!) za razne projekte“. Da smo te pare iskoristili, kaže se dalje, „ekonomska slika bila bi nam drugačija a ako ništa drugo bar bi više ljudi bilo zaposleno“. Ovo je rekao ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finansija, ekonomskog razvoja i turizma. Sa takvim ovlašćenjima on je vrhovna ličnost privrednog života, odgovoran dirigent orkestra osrednjih, neuvežbanih „svirača“, u kojem svako svira po svojim notama.
Koliko ovlašćenja – toliko odgovornosti!Ministri toliko znaju, ali se prave nevešti i najavljuju „veliko spremanje“. Ukoliko su iskreni, onda bi u pospremanju očiglednog nereda morali da krenu od sebe: da sami ocene svoj rad i razmisle o smeni!
Čvor naših decenijskih nedaća je u niskom moralu izabranih predvodnika. Neuki su i neuspešni, ali im ne pada na pamet da sami sebi sude i donesu odgovarajući zaključak: da se sklone i svoje mesto prepuste boljima. Zato su ostavke retke, gotovo nepoznate. Za pola veka samoupravnog socijalizma i posttitovske višestranačke ere, jedva da se mogu navesti dva-tri imena ljudi koji su se povukli zbog neuspeha! Srbi na ostavku gledaju kao na sraman, skandalozan čin. A ona je visokomoralan, uzvišen akt čoveka koji se sam povuče ako ne ispuni obećanja biračima od kojih je dobio izbornu podršku. Ukoliko se pokaže da nije bio uspešan – prirodno je da se skloni.Tako se postupa u zapadnim demokratskim državama, da ne pominjem Japan i surovo samopresuđivanje i kažnjavanje. Ostavku bi građani prihvatili i pozdravili kao znak časti i hrabrosti. Potvrdilo bi se da nije ugašeno antičko, uzvišeno načelo: rad u službi za dobrobit zajednice – Srbije.
Političari bi mogli da se ugledaju na selektore, kapitene koji reprezentaciju sastavljaju po šuterskim i odbrambenim sposobnostima igrača, a ne po partijskoj ili srodničkoj bliskosti. U toku igre na klupu lako šalju neuspešne i povređene i uvode sveže i veštije da preokrenu igru i loš rezultat.
Partokratija je osuđena na rečima, svi je se tobože odrekli, ali na delu to je i danas glavno merilo za naimenovanja. „Ako si naš – ostaješ, bez obzira na neukost i greške“.
Bliži se godinu dana (27. jula) otkako je vlada Ivice Dačića položila zakletvu. Njen učinak je mršav! Ima znakova boljitka, ali i dalje nas pritiskuje golema nezaposlenost, pad kupovne moći i standarda, siromaštvo, prezaduženost. To nije plod globalne ekonomske krize koja je uzdrmala svet, posebno države u evrozoni. Baš zbog krize moglo je više i bolje da se postigne. Više smelosti, odlučnosti, da se probude potencijali građana – da bolje koriste energiju i vreme, podignu produktivnost, da se brže aktivira poljoprivreda, naš najveći privredni adut. Koren naših nevolja jeste u tome što ni u ovoj vladi nema iskusnih, maštovitih, odlučnih vizionara za koje je služba narodu sveta dužnost. Pokušavam da se setim ministra sa biografijom uspešnog privrednika, finansijera! U jednoj ministarskoj fotelji sedi poslastičar, u drugoj doktor nauka koji sanja nemoguć san! Neuspeh je vidljiv i u drugim resorima: lista kandidata za smenu i zamenu je poprilična.
Dobro je što su Dačić i Vučić pristupajući rekonstrukciji priznali da je godišnji bilans ove vlade mršav, te da se njen sastav mora da promeni. I pre je bilo rekonstrukcija. Ali one su više bile površinske, „kozmetičke“, uklanjane su sitnije bore na neveselom sumornom liku Srbije. Žrtvovan je poneki pion, a izostali su dublji rezovi. Najavljeno je da će izmenom sastava vlade da se razmotre i nove ideje, promeni kurs i prioriteti. Daj bože da se to dogodi. U pitanju je okretanje broda prema novim obalama prosperiteta. Taj kurs zahteva novu posadu vičnih ljudi. Privredne prilike u Srbiji su godinama loše. Vlada ne može, nema pravo da sebe i građane zavarava prividnim prepravkama i da neuspelim članovima pruži još jednu priliku za popravni ispit. Rekonstrukcija mora da se izvede brzo, beskompromisno, temeljno.
Ukoliko se to dogodi, ovog puta ima nade za Srbiju. Ima izgleda da dobijemo bolje upravljače, sposobnije ministre – eksperte, izabrane po znanju i pokazanoj sposobnosti, a ne po stranačkoj pripadnosti i navodnim zaslugama za stranku i partiju. Spasonosna operacija biće bezbolnije izvedena ako se kod svih nas probudi svest o saradnji i moralnoj obavezi izabranih. Ukoliko neuspešni sami ponude ostavku, spremnost da odu na „klupu“. Da zaigraju bolji.
(Novinar, predsednik Pokreta „Bogata Srbija“)
Zaharije Trnavčević
objavljeno: 10.07.2013.
