Izvor: RTS, 22.Apr.2010, 19:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostavka belgijske vlade
Zbog sukoba dve jezičke zajednice u Belgiji, koaliciona vlada podnela ostavku, a kralj Albert Drugi počeo konsultacije o novoj vladi. Kriza zbog najave Partije flamanskih liberala da će da napusti Vladu, zbog neslaganja Flamanaca i Valonaca o upotrebi jezika.
Belgijski premijer Iv Leterm podneo je danas ostavku svog koalicionog kabineta, pošto nije moglo da se nađe rešenje za jezički i regionalni sukob između Valonaca i Flamanaca, pre svega oko rešenja za jedan jezički >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << podeljeni izborni region na području Brisela.
Kako je saopštio ministar finansija, Valonac Didije Renders, "nema drugog izlaza, nego da vlada podnese ostavku".
Renders je naglasio da "žali" zbog toga i pozvao da se sve učini da "zemlja ne zapadne u krizu", a odluka o ostavci doneta je posle sastanka Vlade koji je premijer Leterm hitno sazvao.
Belgija 1. jula treba da od Španije preuzme šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom.
Leterm je o ostavci svoje vlade zvanično izvestio kralja Alberta, koji je već počeo konsultacije o mogućem formiranju nove, uvek od flamanskih i valonskih partija sastavljene federalne vlade.
Belgijski kralj može da predloži i sazivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Do pada belgijskog kabineta je došlo pošto je Partija flamanskih liberala saopštila danas da namerava da se povuče iz koalicione vlade zbog neslaganja oko upotrebe jezika između Flamanaca, koji govore holandski, i frankofonih Valonaca u tri opštine na području Brisela.
Bez podrške flamanskih liberala, jedne od pet stranaka u vladajućoj koaliciji, Vlada ima tek 76 od 150 poslaničkih mesta, a tako tankoj većini bilo bi teško da uspešno upravlja državom, čiji su regioni, kada je o etničkoj pripadnosti reč, prilično jasno podeljeni.
"Uskraćivanjem poverenja želimo da pojačamo pritisak da se što pre nađe rešenje, kako bismo se bavili pravim problemima, kao što su bezbednost, penzije, zapošljavanje", kaže predsednik Flamanske liberalne partije Aleksander de Kro.
"Sada je najvažnije da zaštitimo interes države i naroda. Pred nama su važne odluke", kaže ministar za razvoj Šarl Mišel.
"Nema rešenja, i Flamanci i Valonci su tvrodoglavi", kaže jedna stanovnica Brisela.
U spornim opštinama živi relativno većinsko valonsko stanovništvo, ali teritorijalno opštine pripadaju Flandriji i flamanske vlasti traže da se prvenstveno kao zvanični jezik koristi holandski.
Takođe, protive se i pravu frankofonskih stanovnika da u samom Briselu glasaju za valonske kandidate na izborima.
