Izvor: Blic, 26.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostao klan švercera duvana, nafte i oružja
Ostao klan švercera duvana, nafte i oružja
Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović potvrdio je u razgovoru za 'Blic' ranije objavljenu informaciju da je 5. i 6. oktobra 2000. godine zajedno s pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem pregovarao s komandantom JSO Miloradom Lukovićem Legijom, kako bi bila sprečena dejstva ove jedinice protiv demonstranata.
- Tačno je da smo se 5. oktobra 2000. s Miloradom Lukovićem Legijom videli i Zoran Đinđić i ja. On se sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njim sreo u Admirala Geprata, a ja na Čukarici. Razgovarali smo o tome da nema napadanja i bilo kakve njihove reakcije na građane i taj dogovor je ispoštovan. Sreo sam se s njima i 7. i 11. oktobra jer su bile stalne pretnje da će intervenisati vojska i da će krenuti specijalne policijske jedinice. Slobodan Milošević je jedanaestog na dvanaesti oktobar pozvao kući tadašnje generale MUP i još neke i tražio od njih da se interveniše. Tražio je on to i od vojske. Neki su imali ideju da pokrenu šabački tenkovski garnizon, ali se to nije dogodilo.
Da li je Legija zbog toga tražio neku vrstu ustupaka za pripadnike JSO?
- Takav razgovor nisam imao. Nikakvog uslovljavanja s njihove strane tada nije bilo, niti bih na to pristao. Kako da me uslovljava neko koga sam već pobedio. Čime je mogao da preti - da će da ubije nekoga? Nisam za to da padne krv, ali ukoliko oni ne shvataju da će nestati, šta imamo da se dogovaramo. Sve su to bili jasni i, onako, više vojnički razgovori. Nikakvih dogovora nije bilo, bar kad sam ja u pitanju. Kasnije, u razgovorima u Bujanovcu, oni su pominjali pitanje Haga, ali je tada moj odgovor bio da u Hag neće otići niko ko nije zaslužio. Kada je u pitanju Hag, frustracija je postojala kod kompletne vojske i policije, mislim da smo je Zoran i ja otklonili, objašnjavajući im šta to stvarno znači.
Rekli ste da je 'DOS bio nespreman da se ranije obračuna sa organizovanim kriminalom i da za to treba da snosi odgovornost'. Ko je kočio početak akcije borbe protiv organizovanog kriminala?
- U proteklih mesec dana napravili smo prvi korak, ali tek nam predstoji obračun s kriminalom. Očigledno je da smo svi pomalo bili spremni da pravimo kompromise i da smo upali u zamku koju su napravili pojedinci iz bivšeg režima. Mislim da je tu zamku i celu mrežu mogla da smisli glava mentalnog sklopa Mire Marković, a ne bih isključio ni Vojislava Šešelja. Greška je što nismo isključili perjanice bivšeg sistema, pogotovo u službama kakve su Državna i Javna bezbednost, Vojna bezbednost i Generalštab. Oni su nastavili da pletu svoju mrežu i posle izvesnog vremena došli smo do toga da je 'sve isto samo njega nema'. Pri tome, svakom od nas slali su raznorazne podatke, informacije ko se sa kim viđao i širili netrpeljivost među nama, faktički nas zavađajući. Upali smo tako u opasnu zamku i za nju platili visoku cenu. Ne mogu da kažem da je pojedinačno ovaj ili onaj političar sprečavao da se otpočne borba sa organizovanim kriminalom, postojao je ceo jedan ambijent. Na kraju, napravljene su stranačke razlike i sukobi oko toga.
Da li smatrate da je vanredno stanje zloupotrebljeno u političke svrhe, u vidu pritisaka na neistomišljenike?
- Nije zloupotrebljena borba protiv kriminala. Kada je politika u pitanju, nismo dozvolili da vanredno stanje bude zloupotrebljeno u međustranačkim borbama. Možda je nekome izgledalo da postoje pokušaji, pa ako je i tako, to je ipak u samom početku zaustavljeno. Sada, kada je ukinuto vanredno stanje, videćemo šta će se dalje događati. Nije dobro što su pojedini mediji vanredno stanje opisivali u stilu nekadašnjih telegrama podrške Slobodanu Miloševiću. Kao: 'E, pa nama je baš super, šteta što se ranije nisu setili, divno nam je u vanrednom stanju'. Ništa što je vanredno ne može da bude i nije dobro. Međutim, vanredno stanje, u situaciji u kojoj smo se našli, bilo je neophodno.
Ipak su neke stranke iz 'izvornog DOS' optužene da su zajedno sa opozicijom stvorile atmosferu linča koja je dovela do ubistva premijera?
- Nikada nisam dozvoljavao politička podmetanja bilo kom čoveku ili strukturi. Sve me ovo sada podseća na 1948. godinu, ali uveren sam da dalju eskalaciju neće dozvoliti ni ministar policije, ni ministar pravde Srbije. Čovek sam koji ima najviše prava da govori o atmosferi linča. Pa, šta je meni radio Šešelj? Ajde da napravimo analizu ko je najviše puštao Šešelja i koliko, koje su se novine bavile Šešeljem i njegovim razglabanjem, a to je sve zapravo bilo sastavljeno u 'Miloševom konaku' sa raznim Panićima. Tu ću, u cilju toga da ne ometam dalju istragu, staviti tačku.
Kako gledate na izjavu ministra policije Dušana Mihajlovića da bi političari 'trebalo da se uzdrže od ometanja istrage, jer će u suprotnom biti zadržani'?
- Pitao sam ga i rekao mi je da se to nije odnosilo na mene. Da se odnosilo, znate koliko bih ja njemu upozorenja mogao da dam.
Kakvih?
- Svakojakih, ali dobronamernih, jer smo u istom timu. Dakle, nemam ja problema s kolegama iz Vlade, ali ne dam na sebe.
Da li ostajete pri izjavi da su neki članovi Vlade Srbije viđani u Šilerovoj i tamo se kupali i ispijali viski?
- Nikada nisam menjao svoje izjave. To nije moja preokupacija.
Često se postavljalo i pitanje ko je posredovao u puštanju Dušana Spasojevića iz pritvora po deportaciji iz Francuske?
- Nadam se da ćemo dobiti odgovor od nadležnih resora.
Ministarstava pravde i policije?
- Za mene je to završeno. Prošlo je vanredno stanje.
Vlada Srbije je posle protesta 'crvenih beretki' osnovala Savet za bezbednost, čiji ste i vi član, a jedna od funkcija tog tela trebalo je da bude i kontrola pripadnika JSO. Zašto je ta kontrola izostala?
- Mi smo ih kao kontrolisali, ali se vidi kako je to ispalo. Savet za bezbednost jeste zato osnovan, ali kontrola JSO je bila i zadatak Vlade Srbije. Ne možete svakoga pojedinačno da kontrolišete. Tu će državna komisija imati puno posla da odgovori na mnoga pitanja. Treba utvrditi šta se događalo i koliki je stepen odgovornosti svakoga od nas. Od toga se ne može pobeći. Ubijen je predsednik Vlade jedne zemlje. Niko ne može da misli da tu nema odgovornosti. Od nas javnost očekuje da se utvrdi odgovornost. Ovako je ispalo da su svi sve znali, a da mi ništa nismo znali. Moramo da dođemo i do toga da se utvrdi ko je dao dozvolu da se izgradi ono zdanje u Šilerovoj. Dozvola je izdata 1998. godine. Šešelj je tada bio na vlasti u Zemunu. Pitanje je koliko je i on sarađivao s tim likovima. Postavlja se pitanje da li je možda Bagzi posle onog pokušaja ubistva premijera, koji je neozbiljno shvaćen, pobegao u Šilerovu, a da niko od policije tada nije tamo otišao.
Izjavili ste da je bilo 'mnogo situacija u kojima se moglo preventivno delovati, a čime bi bilo sprečeno ubistvo premijera'?
- Odmah posle 5. oktobra trebalo je da se po dubini i širini obračunamo s kriminalom. Kao da nismo znali kakvo je nasleđe Miloševićeve vladavine. Ušli su među nas i počeli da nas odvlače na onu stranu obale, gde vlast predstavlja slast i da pri tom zaboravite šta treba da uradite za narod. Zamalo da su uspeli.
Da li smatrate da su funkcioneri iz sadašnjeg sastava DOS nedodirljivi za istragu koja se vodi u borbi protiv kriminala?
- Ne sme da bude nedodirljivih, ali ne sme da bude ni 'pakovanja'. U tom slučaju će biti mnogo gužve ako neko proba da 'pakuje' bilo šta - i dobro i loše.
Kako će dalje biti nastavljena borba protiv mafije?
- Posao će biti nastavljen. Tu je sada, kako čujem, i taj Željko Maksimović Maka, treba da vidimo i gde se Čume nalazi kao zaštićeni svedok, da nam ne promakne neko od tih zlikovaca. Nama ne treba zaštićeni svedok da nam kaže da li je Šiptar bio bandit ili nije. Moramo dublje da uđemo u tu strukturu i utvrdimo ko je štitio te ljude - Mira, neke druge političke strukture... Taj Maka je isto razbojnik i mora se dovesti pred lice pravde. Sada je na iskušenjima pravosuđe.
Gde su pare zemunskog klana?
- Isto to i ja pitam. Našli su toliko oružje i drogu. Kao da su oni jeli to oružje i drogu. Moramo da dođemo do informacija gde je novac - ovde, ili u inostranstvu. Zvanična informacija je da su samo od otmica ostvarili oko 25 miliona evra. Gde je taj novac, a to je dobijeno samo u periodu od oktobra 2000. godine do danas. Ko zna koliko su uzeli u prethodnom periodu. Uveren sam da će se i do tih podataka doći. Čini mi se da su glavni šverceri droge otkriveni, ali nama predstoji da otkrijemo i kažemo javnosti ko su šverceri nafte, cigareta i oružja. Sasvim izvesno se radi o jako bogatom klanu ljudi koji parama pokušavaju da drže vlast pod kontrolom. Mora se ući i detaljno istražiti ovaj prostor, kao i kako i na koji način i gde su ti ljudi angažovali pare. U smislu pranja para. Mislim da je to nešto što nas tek čeka. Mislim da je sudija Simeunović ubijen
Nije razjašnjena ni smrt sudije Nebojše Simeunovića.
- Razjašnjenje tog slučaja je moralna obaveza za mene i Borisa Tadića, jer taj sudija nije hteo da se povinuje Miloševićevom režimu pre 5. oktobra i izda naloge za hapšenje Tadića i mene. Nije potrebno mnogo logike da se to poveže jedno s drugim. Tadić i ja tražimo da se taj slučaj rasvetli do kraja, odnosno da se utvrdi da li je to stvarno samoubistvo. Sumnjam da je samoubistvo. Ne verujem u to. Neka me uvere da nisam u pravu.
Smatrate da je ubijen jer je odbio direktivu da izda naloge za vaše i Tadićevo hapšenje?
- Mislim da je zbog toga. Nemam velikih dokaza i tražim da se to rasvetli. Mora da se rasvetli još niz ubistava i zločina u Srbiji. Ne možemo baš sve da prodamo
Najavili ste 'tihi' odlazak s mesta šefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i da ćete se potom posvetiti, kao potpredsednik Vlade Srbije, privrednoj sferi. Čemu ćete se tačno posvetiti?
- Utvrdiće se ko šta ima. Moramo da vidimo dokle se stiglo sa Zakonom o ekstraprofitu, kakvi su rezultati. Da kažemo ljudima da više nema tog zakona ako ne funkcioniše, da se više ne primenjuje, ali da vidimo i šta se primenjuje. Moramo da utvrdimo šta se događa u privredi, zašto sve staje. Tačno je da moramo da nastavimo privatizaciju, ali nećemo biti interesantni ni ako sve prodamo. Moramo da imamo određen stepen samostalnosti. U privredi se opet mora postaviti pitanje gde su pare. Posvetiću se privredi i harmonizaciji ekonomskih odnosa s Crnom Gorom.
Ko će se baviti Kosovom i jugom Srbije?
- Smatram da posao na jugu Srbije i na Kosovu postepeno treba da preuzme neko drugi, u smislu da ga preuzme Vlada Srbije. Koordinacioni centar radio bi terenski deo posla, a Vlada bi se bavila statusnim pitanjima. Mislim da je to bila i želja pokojnog premijera, koji je to prebacio na Vladu Srbije posle januara 2003. godine.
