Izvor: Politika, 06.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostanite aktivni i u trećem dobu
Koliko ćete biti zdravi i samostalni u trećem dobu u velikoj meri zavisi od vaše fizičke aktivnosti. Sa svakom decenijom posle pedesetog rođendana čovek gubi sve više snage, a srčane funkcije postepeno počinju da slabe. Pored slabije ishrane i hormonskih promena, na pogoršanje zdravstvenog stanja najviše utiče to što većina ljudi u poznim godinama vreme provodi uglavnom dremajući u fotelji.
Nikad nije previše kasno da se počne sa vežbanjem, a prolećni dani su pravo vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za promenu navika. Naravno, svako bi sportom trebalo da se bavi u skladu sa sopstvenim mogućnostima i uz konsultacije sa lekarom. Oni koji zanemare činjenicu da njihovo telo ne poseduje iste sposobnosti kao pre dve ili tri decenije rizikuju da se povrede ili pogoršaju svoje zdravstveno stanje, pogotovo ako boluju od hroničnih bolesti.
Pre svega, trebalo bi obezbediti adekvatnu odeću i obuću. Specijalna obuća posebno je važna za one koji imaju artritis, dijabetes ili ortopedske probleme. Potražite i partnera za vežbanje: u društvu je sve lakše i zabavnije, a podrška prijatelja ili članova porodice pružiće vam dodatnu motivaciju.
Prilikom vežbanja ne treba žuriti. Za početak, dovoljno je poći u kraću šetnju ili se popeti uz petnaestak stepenika. Čim osetite prve znake umora ili bol, treba stati. Fizička aktivnost u „zlatnom” dobu drugačija je od vežbanja kojim se bave mladi. Ono što je nekada predstavljalo uobičajeni kućni posao može postati gimnastika: umesto da radite vežbe istezanja, možete da obrišete policu sa knjigama ili da dohvatite šoljice sa gornjeg dela kuhinjskog ormarića.
Za vežbanje vam čak nije potrebno ni previše vremena. Vežbe ravnoteže možete da radite dok čekate u redu u samoposluzi. Lagano premeštajte težinu s noge na nogu, a zatim se naizmenično izdižite na prste i pete.
Koliko god vam se ovakve vežbe činile jednostavne, već posle nekoliko sedmica osetićete njihovo pozitivno dejstvo: uvećanje mišićne mase, snage i pokretljivosti. Pojačano kretanje utiče i na ubrzanje metabolizma i smanjenje masnih naslaga. Pokretljiviji zglobovi umanjiće bolove kod obolelih od artritisa i omogućiti obavljanje svakodnevnih poslova, kao što su čišćenje kuće ili podizanje lakšeg tereta. Poboljšana ravnoteža smanjuje mogućnost padova, koji za posledicu često imaju lomove kostiju, dok umerena fizička aktivnost usporava proces osteoporoze.
Ne treba zanemariti i psihološku korist: ljudi koji se u poznim godinama bave fizičkom aktivnošću zadovoljniji su kvalitetom svog života, ređe padaju u depresiju i imaju bolje pamćenje od svojih neaktivnih vršnjaka.
D. D.
[objavljeno: 07/04/2008]
