Izvor: Politika, 09.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostala bez posla, a potom i bez muža
Kada se pročuje da ste razvedeni, svaka baraba misli da ima pravo da vas presretne, kaže Dragica B.
Šabac – Na svakih 1,7 venčanja u Šapcu prošle godine došla je jedna brakorazvodna parnica. U apsolutnim brojevima to znači da su u opštini sa oko 130.000 stanovnika pred matičara stala 543 para, a da je podneto 315 tužbi za razvod. Ako bismo se još malo bavili statistikom, razvodi brakova čine gotovo 10 odsto svih parnica pred Opštinskim sudom u Šapcu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u 2007. godini.
Kada se muškarac odluči za razvod, u najvećem broju slučajeva on je već pronašao drugu „luku”, dok su tužbe žena više opomena supružniku i traženje načina da se nesporazumi prevaziđu. Bračnu zajednicu one obično napuštaju tak kada međusobni odnosi postanu potpuno neizdržljivi, jer breme „razvedene žene” nije nimalo lako nositi u manjim sredinama. Ovo pogotovo važi za osobe u zrelim godinama.
– Muž je sve više pio i sve češće me maltretirao. Nismo imali decu, pa ipak – razvod mi je izgledao kao još veća kazna. Svaki odlazak na sud gorko sam isplakala. Iskreno, plašila sam se kako ću nastaviti dalje, da li ću umeti da živim sama, šta će reći rođaci i okolina. Kada se pročuje da ste razvedeni, svaka baraba misli da ima pravo da vas presretne na ulici – kaže nam Dragica B.
Ova Šapčanka, koja je imala stalni posao i bila koliko-toliko materijalno osigurana, ističe da joj je trebalo pune dve godine da se stabilizuje. Starog života nerado se seća, ali nije ubeđena ni da bi sada u istim okolnostima brže skratila muke.
Bračni lomovi najčešći su u bivšoj srednjoj klasi, koja je devedesetih godina prošlog veka naglo osiromašila. Svakodnevna opterećenost egzistencijalnim problemima ne ostavlja dovoljno vremena za ugodan porodični život, već stvara nervozu i produbljuje postojeće konflikte. Milenu M. suprug je napustio posle 20 godina braka.
– Na poslu sam uvek bila pre svih, a vraćala se poslednja. Kod kuće sam sve stizala – čistila, prala, kuvala, pa čak radila i muške poslove. Zaista sam bila prava žena i majka. Kada sam proglašena za tehnološki višak, on je otišao sa drugom. Možda je sa njom bio i ranije. Oboje dece ostalo je sa mnom i nijedno još uvek ne radi. Jedva sastavljamo kraj sa krajem. Nije da me ne pogađa šta svet priča, ali to mi je u ovom trenutku najmanja briga.
U Centru za socijalni rad u Šapcu kažu da brakovimlađihosoba (između 20 i 30 godina), kojinepraštaju „avanture” supružnika, pucaju brže. Sredinomdevedesetih, kaopovodzarazvod, neverstvojebilonačetvrtommestu, asadajedospelonaprvo. Razvedene „devojke” najčešće ponovo prihvataju roditelji, a bilo je i primera da su pojedine od njih uspešno nastavile studije.
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 10.02.2008.]
