Izvor: Southeast European Times, 24.Nov.2009, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostaju pitanja vezana za revoluciju u Rumuniji
Dve decenije je prošlo od zbacivanja komunizma, ali neki specifični događaji ostaju pod lupom, čak i danas.
24/11/2009
Pol Kikoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 24/11/09
Rumunija je prošla kroz najkrvaviju tranziciju iz kumunizma na demokratiju u istočnoj Evropi, što je proces koji još uvek ne može valjano da se rezimira u istorijskim knjigama.
Izvešteno je da je poginulo više od 1.500 ljudi tokom sukoba između demonstranata >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i vlasti u decembru 1989. godine, koji su ubrzali pad totalitarnog režima Nikolaja Čaušeskua.
"Žalosno je da 20 godina posle takvih događaja mi još uvek ne znamo šta se dogodilo", izjavio je prošle nedelje predsednik Trajan Bašesku, pozivajući na detaljnu istragu tih istorijskih događaja.
Rumunska revolucija počela je u Temišvaru, drugom po veličini gradu u Rumuniji, gde je hiljade parohijana počelo protest protiv odluke vlasti da nasilno prebaci sveštenika Lasla Tokeša u selo.
Tokeš je javno kritikovao režim i često je bio citiran u stranim medijima. To je podstaklo tajnu policiju Sekuritatetu da pažljivo motri na njega.
Međutim, protest parohijana uskoro je privukao više hiljada ljudi, koji su ispunili centralni trg u Temišvaru uzvikujući "Dole Čaušesku".
Kako je broj okupljenih rastao, rumunska vojska brzo se organizovala da bi razbila proteste.
Vojni regrut A.G. avionom je prebačen u Temišvar sa striktnim naređenjem da prikuplja obaveštajne podatke i pasivno ometa demonstrante.
"Ljudi su bilo toliko izbezumljeni i besni nakon što je vojska otvorila vatru, prepoznali su nas zbog naše atletske građe, kratke kose i istraživačkog pogleda i počeli su da nas jure po ulicama", izjavio je on SETimes-u.
A.G. objašnjava da je naredba da se uguše skupovi ostala na snazi "dok ministar odbrane general Vasil Milea nije izvršio samoubistvo. Tada se sve promenilo. Vojska je položila oružje i počela da se bratimi sa narodom".
Protesti iz Temišvara uskoro su se proširili na Kluj-Napoku, Sibiju i Bukurešt.
Čaušesku je zakazao javno okupljanje 22. decembra 1989. godine, ali se ono okrenulo protiv njega. Stotine hiljada demonstranata okupilo se ispred bivšeg sedišta komunističke partije, mesta koje se danas zove Revolucionarni trg. Čaušesku je pokušao da pobegne, ali je uhvaćen u blizini Targovišta i pogubljen na Božić, posle prekog suđenja.
Dvadeset godina kasnije, Rumunija je demokratska zemlja i članica EU i NATO-a. Međutim, još uvek ostaje pitanje da li je revolucija 1989. godine bila puč ili narodni revolt izazvan poluvekovnom represijom.
Mnogi u zemlji pitaju se zašto je postkomunističko rumunsko rukovodstvo bilo sastavljeno od mnogih bivših komunističkih zvaničnika i zašto arhive Sekuritatee nisu u potpunosti dostupne.
Međutim, zemlja nastavlja da se pomera od svog komunističkog nasleđa.
Nastavak na Southeast European Times...
