Izvor: B92, 27.Jan.2014, 01:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ostajemo bez lekara specijalista"
Beograd -- Politika davanja specijalizacija lekarima nakon završetka osnovnih medicinskih studija je vrlo loše vođena od 2000, tvrdi Tatjana Radosavljević.
"Specijalizacije nisu davane po nekom određenom planu, a kadrovska rešenja su takođe bila pogrešna. Ukoliko se nešto pod hitno ne promeni, u narednih nekoliko godina ostaćemo bez radiologa, anesteziologa, patologa, ali i kardiohirurga i pedijatara", kaže za Danas direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) Tatjana Radosavljevićeva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ona upozorava da u Srbiji već nekoliko godina nema dovoljno radiologa, anesteziologa i patologa, a da nam, zbog starosne strukture lekara i sve masovnijeg odlaska specijalista u inostranstvo, preti deficit i drugih medicinskih stručnjaka. Naime, više od 60 odsto ginekologa, pedijatara, internista i kardiologa starije je od 55 godina.
"U narednih pet godina većina njih će otići u penziju, a nema ko da ih zameni. Zdravstvene ustanove su vodile pogrešnu kadrovsku politiku protekle dve decenije, pa u mnogima od njih ta mesta nisu popunjavana kada je neko od specijalista bio penzionisan. Sada nam ne ide naruku zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja se odnosi i na medicinske radnike. Lekari moraju biti izuzeti od toga", ukazuje Radosavljevićeva.
Ona dodaje da je Lekarska komora Srbije upozorila Ministarstvo zdravlja, ali i Ministarstvo finansija na ovaj problem.
Osim kadrovske politike, koja je u zdravstvenim ustanovama sprovođena bez ikakvog plana, drugi razlog deficita vrhunskih medicinskih stručnjaka leži u činjenici da specijalističke studije nisu osavremenjene, odnosno menjane više od dve decenije.
"Sam program je standardizovan i usklađen sa evropskim. Zato su naši stručnjaci traženi svuda u svetu, i odlaze gde god su im bolji uslovi. Problem je u tome što nakon završenog Medicinskog fakulteta, student mora da radi kao lekar opšte prakse najmanje dve godine, da bi mogao da upiše specijalizaciju, koja traje četiri do pet godina. Nigde u Evropi ne postoji obaveza rada pre upisa specijalizacije", objašnjava Radosavljevićeva.
Paradoksalno, na birou Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 2.500 lekara opšte prakse. Dakle, i oni koji bi želeli da se specijalizuju, nemaju mogućnost, jer ne mogu da se zaposle.
Direktorka lekarske komore Srbije kaže da je Ministarstvo zdravlja proteklih godina prepoznalo problem i ukinulo obavezu od dve godine rada za neke deficitarne specijalizacije.
"Ministarstvo svake godine određuje koje su deficitarne grane, a to su uglavnom anesteziolozi, radiolozi i patolozi. Ponekad i kardiohirurzi. Ali moramo biti svesni da će nam vrlo brzo deficitarni biti i pedijatri, ginekolozi i otorinolaringolozi. LKS predlaže da se dve godine obaveznog rada nakon završetka medicinskih studija ukinu kao uslov za upis svih specijalističkih oblasti", naglašava Radosavljevićeva, dodajući da će time mnogi od lekara biti motivisaniji da nastave sa daljim obrazovanjem i usavršavanjem.
"Druga, takođe bitna stvar, jeste uvođenje privatne prakse u tu oblast zdravstvenog sistema, odnosno omogućavanje i privatnim ustanovama da šalju lekare na specijalizaciju", zaključuje Radosavljevićeva.
Ugovor
Lekarske specijalizacije plaćaju zdravstvene ustanove, a zauzvrat budući specijalista potpisuje ugovor da će bar duplo vremena ostati da radi u toj ustanovi. U suprotnom, mora da isplati onoliko koliko je potrošeno za njegovo školovanje.
