Izvor: Blic, 18.Apr.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osporeni Vil
Teorije zavere se javljaju na razne načine i u raznim oblicima, a jedna od zanimljivijih je ona koja tvrdi da momak po imenu Vilijam Šekspir nikada nije napisao sva ona dela koja mu se danas pripisuju i potpisuju. Zato knjiga Džejmsa Šapiroa Osporeni Vil – neprevodiva igra reči jer Contested Will kao pravni izraz znači „sudsko osporavanje oporuke“ – s podnaslovom Ko je napisao Šekspira izaziva trenutno veliko interesovanje u Engleskoj.
Šapiro je šekspirolog, autor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedne knjige koja je već izazvala veliku pažnju, a tema je višestruko zanimljiva. Jer, nije stvar u tome da se različite netačne teorije osporavaju, već je zanimljivo pitanje i zašto su one nastale i zašto su ih, katkad, prihvatali i ozbiljni ljudi poput Sigmunda Frojda. Ili Marka Tvena, samo je ovaj bio natprosečno sklon teorijama zavere te je, između ostalog, bio ubeđen da je Elizabeta Prva bila muško.
Cela priča je počela tek neko stoleće nakon Šekspirove smrti, polovinom XIX stoleća. Šapiro smatra da su za to dobrim delom odgovorni romantičari koji su od Šekspira napravili neku vrstu poluboga. To jeste, njegovo delo je napisao polubog, a onda je prilično neprijatno, naročito s romantičarske tačke gledišta, suočiti se s ličnošću vrlo nezanimljivog života. A kraj toga života je još i gori. Sačuvan je, naime, Vilov testament u kojem, između ostalog, ostavlja svojoj ženi krevet s posteljinom – što bi bilo još i u redu, samo je krajnje zbunjujuće što se u tekstu ne pominju knjige.
Da li je moguće da Šekspir nije posedovao nikakve knjige ili su one sadržane u drugom izgubljenom delu testamenta, stvar je za raspravu, ali svakako nije prijatno ako gajite nečiji kult. A u vreme kada je priča o Šekspiru krenula, već je uveliko bila osporena fizička egzistencija tipa po imenu Homer – ovaj put s dosta dobrim razlozima – i mnogi su očigledno bili uvereni kako se ovim putem može krenuti i dalje.
Kandidata za Šekspira je bilo više i menjali su se vremenom, ali nikada nije bilo čvrstih dokaza niti preterano logičnog objašnjenja za motive ove tajanstvene zavere. No, teoretičarima zavera to nije ni preterano potrebno, oni veruju da zavere postoje samo zbog zavera, neka vrsta zavereničkog l’art pour l’arta.
A ništa nije ni dobro ni zlo, već ga takvim čini naše uverenje, napisao je Šekspir ili, tačnije, izrekao jedan njegov slavni junak. Nijedna knjiga, uključujući i Šapiroovu, koliko god bila vrsna, neće mnogima izmeniti uverenja i sigurno je da će se, u budućnosti, obznaniti neki novi kandidat za Šekspira.
