Izvor: Večernje novosti, 07.Jun.2015, 18:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osmaci brzopleto biraju

NE znam kojim poslom ću se baviti u budućnosti, zato ću konkurisati za gimnaziju, kaže Ljiljana V., donedavno učenica Osnovne škole "Marija Bursać" u Beogradu. Njena vršnjakinja Ljubica M. ima i dilemu više. Osim što konkuriše za gimnaziju jer ne zna čime će se baviti u budućnosti, još je nesigurna za koji smer da se opredeli. Htela je, kaže, društveni, ali pošto dve njene drugarice hoće prirodni, i ona će, veli, pokušati tamo.Suočeni sa jednom od važnijih životnih odluka >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i prekretnica, gotovo iste nedoumice i strahove kao Ljiljana i Ljubica ima većina osmaka širom Srbije. I ne samo oni, nego i njihovi roditelji. Štaviše, roditelji uz sve strepnje zbog upisa u srednje škole imaju i brigu više - da li da se mešaju u odluke i izbor svoje dece i u kojoj meri.- Roditelji treba da pomognu detetu pri donošenju prve samostalne odluke koja kreira njihovu budućnost - kaže Višnja Helajzen, psiholog Savetovališta "Vaš putokaz" u Beogradu. - Najpre tako što će pokušati da razumeju njihove željene izbore za upis u određene škole. Potom je neophodno i da provere da li je taj izbor pravi, razgovarajući sa nastavnicima i psihologom u školi. Ukoliko i dalje postoji sumnja da taj izbor nije pravi, treba se obratiti stručnjacima za profesionalnu orijentaciju odnosno psiholozima koji se bave tom oblašću.Naša sagovornica naglašava da joj je višedecenijsko iskustvo rada sa osmacima pokazalo da u većini slučajeva nisu dovoljno zreli pri izboru škole i zanimanja odnosno da ne mogu adekvatno da odlučuju o upisu u odgovajuće srednje škole. Razlozi su, kako kaže, nedovoljno informisanje o postojećem školskom sistemu i šta on sve nudi. Osim toga, nedovoljno poznaju i sopstvene kapacitete da bi mogli da postignu odgovarajuće rezultate u željenoj školi.- Ne postoji najbolji izbor dece za neko zanimanje, već obrnuto, postoji najbolji izbor zanimanja za svako dete. Zato postoje testovi pomoću kojih može da se sazna koji je najbolji profesionalni izbor učenika u odnosu na sopstvena interesovanja i sposobnosti - kaže Helajzenova.Podseća, takođe, da psiholozi to rade već decenijama u okviru sistema zapošljavanja u Srbiji ili u privatnoj praksi ako imaju sertifikovanu licencu stručnjaka za tu oblast.- Uvek postoji mogućnost pogrešnog izbora, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja sopstvenog potencijala za sticanje i primenu znanja iz izabrane oblasti. Jer, osmaci često nedovoljno dobro i nepromišljeno biraju srednju školu - poručuje Helajzenova.Alternativni ili izbor "pod B", po rečima naše sagovornice, osmacima je neophodan.- Favorizovanjem "vukovaca", naš školski sistem često zatvara mogućnost da veoma zainteresovana i talentovana deca,zbog nedostatka bodova po osnovu uspeha, upišu željenu školu. Zato je poteban alternativni izbor koji će biti odgovarajuća zamena prvoj želji - savetuje Višnja Helajzen.

Nastavak na Večernje novosti...