Izvor: Glas javnosti, 17.Nov.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslovljavao me je sa oče Mile
BEOGRAD - Protojereju Miodragu Milovanoviću krštenica nosi godinu prvog najvećeg rata na svetu. On je sveštenik sa ratne Ravne gore, potonja meta likvidatora Udbe, duhovnik koji je učio i drugovao sa tri pravoslavna sveca. Varnava mu je bio drug iz školske klupe, iz Prve sarajevske gimnazije, vladika Nikolaj ga je uveo u svešteničku dužnost, a svetog Petra Zimonjića, tada mitropolita dabrobosanskog, oblačio je. Ipak, prota Mile javnosti je najzanimljiviji po velikom, osmodecenijskom prijateljstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sa patrijarhom Pavlom, koga je tokom lečenja na VMA, redovno posećivao i ispovedao.
- Oslovljavao me sa oče Mile, a ja njega sa Vaša svetosti. Znate da nije mogao da se kreće sam, imao je krize, zapaljenje pluća, pa mu nisu dozvoljavali ni da ide za svoju krsnu slavu u Patrijaršiju. Inače, tu je bila mala „nezgoda“. I on i ja slavimo Lazarevdan, pa nismo mogli da budemo gosti jedan drugom. Išao sam na VMA kad me pozove i naravno da se silno obradovao svakom dolasku. Ali, nikad ni ja, a ni on, nismo lično prijateljstvo podređivali bilo čemu drugom, nekim interesima. To, inače, ne podnosim, baš kao što nije podnosio ni patrijarh...
Poslednji put sam ga ispovedio uz časni post, a onda sam se i ja u međuvremenu razboleo... Ne očekujte da vam pričam šta mi je poveravao, ispovest ostaje tajna, ali o mestu sahrane mi nije govorio, i ja sam to čuo na televiziji - kaže prota Mile.
Razlog zbog kojeg je najveći duhovnik novije srpske istorije poveravao svoje nemoći ovom svešteniku ležala je duboko u prošlosti, jer su upokojeni patrijarh Pavle i otac Miodrag bili školski drugovi u sarajevskoj Bogosloviji.
- Bio je onakav kakav je ostao do poslednjeg dana, tih i povučen, a za patrijarha srpskog je došao, mislim, kada je to bilo najpotrebnije. U kriznim vremenima za državu i naš narod takav poglavar nam je bio potreban, jer je trebalo dati pravilan obrazac ponašanja. Asketskim životom, a ne praznim pričama. Posebno što je iza nas u tom periodu bilo pedeset godina bezbožništva - svedoči otac Miodrag, koji je uz blaženopočivšeg patrijarha, jedini upamtio starokarlovačko pojanje, koje se pevalo na službama dok nije prihvaćena Mokranjčeva verzija.
