Izvor: Blic, 25.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslonac u krizi
Oslonac u krizi
Živeti u ovom našem svetu, u savremenoj civilizaciji koja vratolomnom brzinom srlja u budućnost, nije nimalo lako. Svakoga jutra reke ljudi žure na posao i ne vide nikoga i ništa oko sebe. Svake večeri vraćaju se kući umorni, napeti, zabrinuti... A šta ako ih i u kući čekaju još gore brige i muke? U vrtlogu različitih osećanja vezanih za egzistenciju i osećanja vezanih za porodicu, dešava se da čovek izgubi granice sopstvenog identiteta. Nađe se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u zbrci osećanja, želja i potreba, ulazi u potpunu konfuziju i u takvom stanju donosi ishitrene odluke, koje često nisu odgovarajuće, a znaju da budu i pogubne. U takvim životnim situacijama svako može da se nađe. Neko će iz njih isplivati pre ili kasnije, ali sigurno će to biti brže i lakše ako se obrati za pomoć stručnjaku, tvrdi prim. dr sc. med. Ljiljana Milivojević, neuropsihijatar, grupni analitičar i psihoanalitičar. Dr Milivojević je stalni saradnik 'Blica', na čijim stranama redovno odgovara na pitanja čitalaca, a odnedavno to čini i preko Interneta - www.psihoterapija.ordinacija.net.
- Da li vam je potrebna psihološka pomoć? Odgovoriću primerom iz prakse - kaže dr Ljiljana Milivojević. - Ana, ime je naravno izmišljeno, obrazovana žena srednjih godina, imala je zahtevan posao. Svaki put kad bi narasla zabrinutost zbog konflikta u kući, kod nje bi porasla napetost i loše raspoloženje. U periodima krize ona bi odustajala od posla i zatvarala se u kuću. U tim trenucima, za nju je to bila jedina mogućnost da izađe na kraj s nepodnošljivim osećanjima. Ona je tako nemo apelovala na okolinu, pokazivala da joj treba pomoć. Niko u njenoj okolini nije prepoznao te pozive u pomoć, a Ana se godinama mučila. Upoznala me je pukom slučajnošću. U neobaveznom razgovoru pokazala sam zanimanje za njene probleme. Nakon nekoliko meseci nestali su njeni simptomi. Njene misli su postale sabrane, a osećanja adekvatna. Skoro da nije verovala da se ponovo oseća dobro, da može da misli, te da donosi odluke, kao ranije. Počela je o tome otvoreno da priča i posle su mi dolazile na savetovanje i neke njene prijateljice.
Po mišljenju prim. dr Milivojević, ova priča pokazuje koliko je ljudima ponekad teško da prihvate da se nalaze u situaciji u kojoj im je potrebna pomoć stručnjaka da izađu iz ličnog konflikta. Uzroci kriza su različiti, te su samim tim i procedure u kojima klijent razgovara s terapeutom različite, veli ona i objašnjava kako savetovanje zapravo izgleda.
- Biti u kriznom raspoloženju, biti napet, nezadovoljan, nesrećan, to već izlazi iz okvira uobičajenog - navodi ona. - Zar to nije dovoljno da se čovek obrati stručnjaku? Terapeut će mu svojim razumevanjem i znanjem pomoći da problem drugačije doživi, a ako može i da ga reši.
Savetovanje zahteva nekoliko razgovora. Tokom njih mogu da se otkriju i neki zaboravljeni sadržaji koji zaposedaju misli klijenta, onemogućavaju ga da razložno misli i da se dobro oseća. Razgovor traje od 50 minuta pa naviše, u različitim vremenskim intervalima čiju učestalost preporučuje terapeut. Najmanje što klijent može da dobije kroz savetovanje jesu osnovne informacije o sebi i problemu koji ima potrebu da reši. Ali razgovori mogu da postanu i uvod u terapiju, čiji je cilj da koriguje one delove ličnosti koji su bivali kamen spoticanja, koji su onemogućavali čoveka da živi pun, normalan život.
