Izvor: RTS, 24.Nov.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslobođen Kristijan Klar
Posle 26 godina robije bivši pripadnik Frakcije crvene armije (RAF) Kristijan Klar u januaru će biti oslobođen.
Frakcija crvene armije takođe poznata i kao Bader-Majnhof grupa je bila jedna od najuticajnijih levičarskih, zapadno nemačkih militantnih organizacija. Delovali su kao urbana gerila od 1970. do 1993. godine (zvanično do 1998. godine).
Sve je započelo na studentskim protestima kasnih 1960-tih kada je tokom nereda smrtno ranjen protestant koga je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ubila policija. Za vreme kasnijih demonstracija protiv rata u Vijetnamu nemačka policija je bila veoma brutalna.
1960-te u Nemačkoj dolazi do ekstremne reakcije na nacističku prošlost. Kada su mladi Nemci shvatili da su mnogi bivši nacisti i dalje deo sistema i policije koja napada njihove demonstracije, ponekad i sa ubilačkom silom, mnogi su izgubili svaku veru u demokratski potencijal političkog poretka i okrenuli se oružanoj borbi da ga zbace.
Novinarka Ulrike Mejnhof je u to vreme pisala o studentskim protestima šireći bunt. Jednom je rekla: "Ako zapalite jedan automobil to je krivično delo, a ako zapalite na stotine automobila to je politički aktivizam". Ulrike Mejnhof postaje jedna od vodećih ličnosti ovog pokreta, napušta ugodni javni život i prelazi u ilegalu i oružanu borbu.
Nemačkim vlastima je naročito teško padalo to što je mnogo mladih ljudi širom zemlje odobravalo ono što je RAF činio. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Hans-Ditrih Genšer formira specijalne sekcije policije koje se bave isključivo ovom pojavom.
Od slobodnih članova i novih simpatizera formirana je druga generacija koja je izvela mnoge terorističke akcije. Postojale su i treća, četvrta kao i peta generacija RAF-ovaca.
Potpuno su se razišli tek 1998. kada je poslato i zvanično saopštenje "Rojtersu".
Klar, danas 56-godišnjak asketskog lica, a nekada jedan od glavnih lidera druge generacije "rafovaca", biće pušten na uslovnu slobodu na osnovu odluke Višeg zemaljskog suda u Štutgartu.
Sud je naveo da Klar više ne predstavlja opasnost za društvo, da se distancirao od "oružane borbe" i da je demontaža RAF-a 1998. godine, bila izvedena uz njegovo "aktivno sadejstvo".
Te godine je levičarske gerilska organizacija RAF sudeći po dokumentaciji, i zvanično prestala da postoji.
U nemačku Saveznu kriminalističku službu je 10. aprila 1998. godine stigao dopis na osam strana u kojem je RAF objavio svoje ukidanje.
"Pre više decenija, 14. maja 1970. godine, nastao je RAF u jednoj oslobodilačkoj akciji. Danas mi završavamo taj projekat. Gradska gerila u formi RAF-a sada je istorija...'', pisalo je u tom dopisu.
Klar, jedan od poslednjih zatvorenih "rafovaca" je izjavio da po izlasku na slobodu želi "legalno da živi".
Njegov zahtev za pomilovanjem od pre par godina nemački predsednik Horst Keler je odbio.
Klar je 1985. godine, zbog više ubistava, među kojima i ubistvo glavnog državnog tužioca Zigfrida Bubaka, osuđen na doživotnu robiju pred Višim zemaljskom sudom u Štutgartu.
Klar, čije su izjave, bez obzira na njegovu dugogodišnju robiju i nestanak RAF-a, često i dalje u žiži interesovanja nemačke javnosti, predstavlja jednu od najkontroverznijih ličnosti te nekadašnje terorističke organizacije.
Nedavno se, navodno, došlo do novih saznanja, po kojima Klar nije ispalio smrtonosne hice na Bubaka.
Bubakov sin Mihael je u jednom otvorenom pismu napisao da "prema saznanjima sa područja RAF-a" Klar, izgleda, nije ispalio smrtonosne hice na njegovog oca 7. aprila 1977. godine.
Klar je, naime, optužen da je zajedno sa Brigit Monhaupt, koja je pre par godina puštena na slobodu, planirao i izveo atentat na Bubaka.
U celoj priči o nekada snažnim "rafovcima", jednu od ključnih uloga, prema nepotvrđenim podacima, imala je i Titova Jugoslavija.
Monhauptova, koja "na duši" nosi puno optužbi za ubistva, bila je 1978. godine uhapšena baš u bivšoj Jugoslaviji i za njeno izručenje u Nemačku je tadašnja jugoslovenska vlada zahtevala izručenje osam Hrvata u egzilu, što je Nemačka odbila.
Krajem iste godine su, Monhauptova i još par "rafovaca", prema nezvaničnim medijskim saznanjima, dobili pravo da iz Jugoslavije otputuju u zemlju po izboru.
