Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslobodioci, maheri i okupatori
U varničavim raspravama koje ovih dana podižu političku temperaturu u Srbiji (i ne samo u Srbiji) povodom hipotetičke NATO države na Kosovu, izgubila se iz vida jedna činjenica: takva paradržavna tvorevina tamo već postoji – u režiji Ujedinjenih nacija.
Kosovo nije samo najveći angažman svetske organizacije u njenoj istoriji, nego i njen do sada jedinstven poduhvat: stvaranje države, prvi put u dugoj hronici UN, istina bez formalnih državnih atributa – od pravnog sistema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do obrazovanja policije i uvođenja poreza.
To se, tako radikalno, i iz temelja, nije dogodilo ni u BiH, bez obzira na (pre)velika ("bonska") ovlašćenja njenih "guvernera".
I dok se "vojna intervencija na Kosovu" – benigniji naziv za brutalnu agresiju i bombardovanje čitave SRJ 1999. – na zapadu grozničavo brani i opravdava ("sprečena humanitarna katastrofa, spaseno desetine hiljada ljudi"), o državnom nedonoščetu koje je potom nastalo, sve učestalije se govori bez uvijanja i milosti.
Umesto visokih ciljeva s kojima se baratalo u njenom projektovanju – poštenje, pravda i demokratija – osam godina od njenog nastanka, u ovoj (para)državnoj tvorevini, u koju je već ubrizgano dvadeset i dve milijarde evra, cvetaju šverc, droga, organizovani kriminal, bezakonje i korupcija, pod patronatom i uz aktivno učešće predstavnika međunarodne zajednice, konstatovano je nedavno u nedeljnom dodatku uglednog minhenskog dnevnika "Zidojče cajtung".
Lista drastičnih ilustracija za to, koju spominje nemački list, je dugačka. Samo nekoliko primera. Krajem 2003. u Prištinu je stigla jedna Šveđanka, ekspert za finansije, koja je dobila nalog iz centrale UN da osnuje službu revizorske kontrole i stavi pod lupu poslovanje zvaničnih predstavnika svetske organizacije zaduženih za pojedine firme, institucije i organizacije. Njen izveštaj, obelodanjen u proleće 2006, nabijen je "eksplozivom" – zloupotrebe, krađe i korupcija ogromnih razmera. Izazvao je i pravi potres u centrali UN, ali nije došlo do "eksplozije": sve je brzo zataškano.
Samo o zloupotrebama na aerodromu Priština tadašnjem guverneru Kosova Petersenu podneta su 33 debela izveštaja u kojima je ključna ličnost bio šef aerodroma, Englez. Nije mu falila dlaka s glave: guverner je sve izveštaje protiv njega strpao u fioku a primer aerodroma reklamirao kao "uspešnu (kosovsku) priču".
Nesrećna gospođa Hisari, sedamdesetogodišnja udovica bez prihoda, obradovala se podstanaru, jednom Nemcu. Radost je pomutio telefonski račun od dvadeset hiljada evra napravljen na "njenom" telefonu. Uzalud je tražila spas kod međunarodne civilne uprave i u sudu. Raspolagao je neprikosnovenim imunitetom koji je mogao da skine samo generalni sekretar UN. Naknadna unutrašnja kontrola je, inače, utvrdila da se radilo o "pogrešnom čoveku" na važnom mestu koji je olakšao kasu UN za milionske svote: njegovu falsifikovanu radnu biografiju, i kvalifikacije, niko nije proveravao!
Carinski činovnik Bedri Šabani optužio je sa "pet kilograma dokumenata" svoje pretpostavljene. Šef carinske uprave je uhapšen i, neočekivano, brzo pušten: bio je najbolji drug oca "prijateljice" tadašnjeg guvernera, Nemca Mihaela Štajnera.
Jedna firma iz Irske je po nalogu UN trebalo da sredi katastrofalnu energetsku situaciju u pokrajini, s ogromnim gubicima (70 miliona evra godišnje) i svakodnevnim ispadima iz "sistema". Irci su posle tri godine ostavili još goru situaciju, ali su "ubrali" preko deset miliona evra "savetničkog" honorara.
Najviše su se u "pljačkanju Kosova", prema ovom nemačkom svedočenju ovajdili – Francuzi. Zahvaljujući prvom guverneru, sadašnjem šefu diplomatije Kušneru: donatori sa 13. mesta, Francuzi, uzeli su trećinu "kolača". Njihovom Alkatelu pritiču stotine miliona evra godišnje za telefonsku mrežu koju je Evropski savet, kako tvrdi nemački list, ocenio kao najgoru i najskuplju u regionu.
Raste zbog svega toga gorčina i neraspoloženje albanskog življa prema predstavnicima međunarodne zajednice. Dočekani svojevremeno euforično kao oslobodioci, postali su pohlepni i nezajažljivi "maheri" i, napokon, omraženi okupatori kojima se, otvoreno i drsko, na ulici "pljuje u lice".
Taj narasli gnev visoki predstavnici međunarodne zajednice pokušavaju sada, kao što je to učinio komandant Kfora, nemački general Roland Kater, da objasne nerešenim statusom pokrajine(!): izbiće nasilje ako Albanci ne dobiju uskoro nezavisnost.
[objavljeno: ]
