Izvor: RTS, 22.Nov.2012, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslikavanje stvarnosti
Priča o liku sa plakata 17. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu mogla bi biti i scenario za neku od predstava. Veselinko Mrvaljević pravi je promoter za festival bez prevoda, koji je održan pod sloganom "Ovaj život ne vredi puno, ali ništa ne vredi kao ovaj život".
Plakat ovogodišnjeg, 17. Jugoslovenskog pozorišnog festivala, koji okuplja najbolje predstave iz regiona, izazvao je posebnu pažnju užičke javnosti.
Na njemu je nesvakidašnji lik čoveka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz naroda koji uz Malroovu poruku i slogan Festivala "Ovaj život ne vredi puno, ali ništa ne vredi kao ovaj život", podseća na život, vreme i prostor koji je nekada bio jedinstven.
Po rođenju Veselinko, danas samo Srbija, u Užice je stigao pre petnestak godina kao izbeglica iz Hrvatske. I mada ga je, kako kaže, život vodio na različite strane, u ovom gradu je sa posebnim razlogom.
"To je temperament ljudi sličan mome, temperament ljudi koji su slobodni i kažu ono što misle i neće da zaobilaze", kaže Veselinko Mrvaljević.
Zbog teške životne priče, nesvakidašnjeg stila oblačenja ili nečeg drugog, tek Srbija je iznenada, kako kažu Užičani, postao, lice sa naslovne strane.
Građani kažu da mu je, od kako je bio na plakatu, porasla popularnost, ali da se on nije promenio, već je postao sve bolji i bolji.
"Na plakatu vam može svako da stoji, ali poruka je dobra, budimo ljudi to je poruka", kaže Veselinko Mrvaljević.
Takav stav, čini se, doprineo je i nastanku jednog od najprovokativnijih Festivalskih plakata do sada.
"Taj plakat nije gluma. To je slučajno odabran čovek, neko od nas ko je trebao da da svoju ličnost, personifikaciju tom plakatu. Sad smo hteli da izvučemo dokument sa ulice i verovatno je to zabolelo sve nas, pa i mene kada sam pogledao plakat", kaže Uroš Savić, grafički dizajner NP "Užice".
Uz gorak ukus prošlosti koga je prebrodio uz pomoć društva i nove sredine, Veselinko je skromnom zaradom s putujuće tezge i povremenim sezonskim poslovima, jer je u Rijeci ostvario tek 15 godina staža, postao neobičan čovek, koga obične stvari čine srećnim.
"Kupio sam imanje, doveo sam vodu struju i to mi je najveće zadovoljstvo", kaže Veselinko.
Misao koja ga sada zaokuplja je izgradnja novog doma, jer u stari, u Rijeci, kako kaže, i ne pomišlja da se vrati.
