Izvor: Politika, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oskudica skratila iskopavanja
Bude li novca, i oktobar će biti dobar za rad arheologa
SREMSKA MITROVICA – Izgleda da je arheolozima suđeno da u istraživanju antičke Carske palate u centru Sremske Mitrovice rade po sistemu "stani-kreni". Iako su pre nekoliko godina ovde počela ambiciozna istraživanja ovog lokaliteta, novčana oskudica otkazuje zakazana iskopavanja. Početkom ovog septembra iskopavanja su krenula, a staće koliko danas, jer novca ima tek da se ne kaže da iskopavanja ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije bilo. arheološka kampanja će, ustvari, trajati dok se ne potroši iznos koji je uplatio Pokrajinski sekretarijat za kulturu i obrazovanje. Drugog novca još uvek nema.
– U arheološkim istraživanjima nada ima priličan značaj. Nije sasvim sigurno da ćemo zatvoriti lokalitet krajem septembra, jer postoji nada da će sredstva stići iz državnog budžeta – kaže rukovodilac istraživanja Carske palate dr Miroslav Jeremić. – Ako stignu krajem meseca, ubeđen sam da ćemo srpskoj arheologiji prirediti lepe trenutke u oktobru, veoma pogodnom za iskopavanja. i ovo što radimo nije za potcenjivanje, jer ovaj lokalitet ima veoma bogat srednjevekovni i antički sloj. U ovoj po obimu skromnoj kampanji otvaramo, u postojećem iskopu, sonde do slojeva starijih od 4. veka, naravno na tačkama gde se može bezbedno kopati.
Skromna kampanja ukazuje da petogodišnji plan istraživanja Carske palate, lokaliteta 85, posrće i u svojoj četvrtoj godine. Prvo petogodište, a planirano je da ih bude više, počelo je 2003. godine veoma ambiciozno uz francuske arheologe. Arheolozi su bili nagrađeni eksponatima iz srednjovekovnog i antičkog sloja, među njima je i mermerna glava boginje Dijane. Naredne dve arheološke kampanje bile su bez Francuza, i donele su nalaze ogromne kulturne vrednosti. U kampanji 2004. godine, prvi put otkako se istražuje Sirmijum, nađena je srednjovekovna ulica široka četiri-pet metara, sa dva sloja kaldrme koji govore o dugom korišćenju i obnavljanju "kolovoza".
Arheolozi su je pratili dužinom od 60 metara i ustanovili da je vodila do pristaništa na Savi. Ustanovljeno je da su srednjovekovni graditelji koristili i rimske zidove i prostorije, pa su srednjovekovne freske zatečene na rimskim zidovima. Ova iskopavanja su definitivno potvrdila veliku snagu srednjovekovnog grada, koji se od 14. veka naziva gradom Svetog Dimitrija. U kampanji 2005. godine, u sloju 4. veka, nađeno je nešto važnije od zlata – garež od požara na celoj površini lokaliteta! Garež je potvrdila da su istinita kazivanja Amijana Marcelina iz 4. veka kako je imperijalna palata izgorela u velikom požaru izazvanom udarom groma. Prema Marcijanu, izgoreli su i gradska većnica, i forum. Kampanja je ukazala još i da to nije bio kraj carske palate. Nađeni su sigurni tragovi njenog obnavljanja i njene nove funkcije. U jednoj od napuštenih prostorija posle udara groma sagrađena je hrišćanska bazilika.
Ovaj polet arheologije na lokalitetu 85. ne samo da je ovog leta splasnuo, već su se javile i ideje o zatrpavanju lokaliteta za neka druga vremena.
– To pitanje je otvoreno nedostatkom para – kaže rukovodilac istraživanja Carske palate dr Miroslav Jeremić. – Ako Ministarstvo kulture ne nađe sredstva za lokalitet 85. zatrpavanje će biti neminovno da bi se kulturno blago zaštitilo za buduće istraživače koji neće imati naše finansijske probleme.
D. Dragičević
[objavljeno: 21.09.2006.]
