Izvor: Politika, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osetija nije Kosmet
Žitelji Južne Osetije potvrdili su na referendumu održanom u nedelju spremnost da se izdvoje iz matične republike Gruzije. Prebrojavanje glasova je pokazalo da čak 99 procenata Južnoosetina želi rastanak od centralne vlasti u Tbilisiju.
Dalji koraci takođe su već zacrtani. Preslaba da sa svega 70.000 stanovnika opstane samostalno, Južna Osetija će tražiti prisajedinjenje susednoj Severnoj Osetiji, a time i – Ruskoj Federaciji. Tako stvari stoje kad se gledaju iz perspektive >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Chinvalija.
Nedeljnim izjašnjavanjem era referenduma u bivšim sovjetskim republikama bi, barem za sada, bila zaključena. Naime, sličan posao su još ranije obavili Abhazija (takođe pokrajina u Gruziji) i Pridnjestrovlje (deo Moldavije). Doduše, međunarodna zajednica je unapred jasno rekla da nikakvu ovako izraženu volju građana neće priznati, ali oni koji se bave spoljnom politikom ističu da je čak i takvo reagovanje sveta znak da su neke stvari, ipak, primljene k znanju.
Za balkanski prostor pomenuti referendumi imaju posebnu važnost, pogotovo što se često, uglavnom neadekvatno, stavljaju u kontekst rešavanja problema Kosova i Metohije.
Treba reći da Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje imaju čvrste veze sa Rusijom – kako etničke, verske i kulturne tako i ekonomske i političke. Tamošnji žitelji nekada su bili sovjetski građani, a tlo na kojem opstaju bilo je deo zajedničkog Sovjetskog Saveza. Velika većina njih i danas imaju ruske pasoše...
Za razliku od pomenutog, na Kosmetu se stvari kreću u suprotnom smeru. Činjenica je da se većinsko albansko stanovništvo u pokrajini etnički, verski, kulturno, pa i politički priklanja Albaniji, pa na nezavisnost gledaju kao na prelazni stepenik ka tom cilju. A Albanija i Srbija nikada nisu bile u zajedničkoj državi poput Gruzije, Moldavije i Rusije (mada je bilo i takvih ideja). Tu i nastaje pat pozicija koju bi mnogi iz međunarodne zajednice, u nedostatku pravnih oslonaca, najradije razrešili nasilnim putem i – novim krojenjem granica.
S druge strane, osamostaljenje Južne Osetije, Abhazije i Pridnjestrovlja moglo bi i te kako da posluži kao obrazac za rešavanje pitanja Republike Srpske, Herceg Bosne, pa možda i Republike Srpske Krajine u odnosu na republike bivše zajedničke države – SFRJ. Posle jednog rastakanja sledi drugo, i tako dalje...
Zato je i te kako važno kako će na sve reagovati zvanična Moskva. Ovde želje žitelja republika i pokrajina van teritorije Rusije, za sada, tretiraju kao adute kojim bi mogli da odgovore na širenje NATO-a na istok, ali i kao principe koji bi saveznicima s drugih prostora trebalo da daju dovoljno manevarskog prostora za delovanje. Predsednik Vladimir Putin ne propušta da istakne kako tri pobunjene pokrajine i dalje smatra neraskidivim delovima njihovih matičnih republika, ali i da će na svako nasilno dokazivanje toga od strane centralnih vlasti u Tbilisiju ili Kišinjevu, takođe, odgovoriti silom.
No, vratimo se našim prostorima. Primetno je, naime, da se stav Moskve po pitanju rešavanja ovdašnjih problema značajno iskristalisao od onoga trenutka kada je Skupština Srbije jasno stavila do znanja da Kosmet smatra neotuđivim delom teritorije Republike Srbije, što je potvrđeno i nedavnim referendumom. Drugim rečima, reč naroda, kakva god bila, ima svoju težinu.
Sve ostalo je ogoljena sila.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 14/11/2006]
.jpg)
