Izvor: Danas, 14.Sep.2014, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osam puta po sto dana
Nije to više onaj stari premijer. Od sredine Leta Dvanaestog. Kada je postao PPV (prvi potpredsednik vlade) sa realnim ingerencijama premijera. Tada je bio onaj „radikalski“ AV iz Parlamenta i dnevnih novina. Što na umu, to na drumu. Sve garnirano „teškim“ rečima, visokim tonovima i oštrim gestikulacijama.
Međutim, iako su takav imidž i taktika doneli ubedljivu većinu i izvršnu vlast, kako rekosmo i kako su svi uočili, premijer nije više onaj „naš„ AV. Uveo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << struku i nauku u politiku, bre. Shvatio da su sve javne ličnosti više ono kako se u javnosti prikažu i prezentuju, nego ko su i kakvi su stvarno. Pogledajte samo našu javnu scenu. Ko su „najveći“. Oni najviše pojavljivani i medijski „našminkani“. Tako da za nekog super privrednika, naučnika ili humanistu niko ne zna, niti će znati, dok medijski pozicionirane „face“ ne silaze sa naslovnih i srednjih strana. Kao i naši „partokratski“ direktori i političari. U svojoj sredini svi znaju ko su i šta su. Kad ih vlast „podigne i obradi“, postaju ono što nikada nisu bili, niti će biti. Do tragikomičnosti i apsurda. Ne samo što su „sposobni i uspešni“, nego naprečac pozavršavaše neke škole i akademije.
Elem, da se premijer promenio i shvatio da su javno mnjenje i marketing važniji od stvarnih dela i rezultata, pokazuje i ovaj enormno povećani „prag tolerancije“ na sve a posebno „mangupe u sopstvenim redovima“. Samo se setite. Mi koji pišemo i pamtimo smo znali. U našoj politici, kad je neko jak, na početku niko ne sme da pisne. Vremenom se sve relativizira. Iznutra se formira „kritična masa“ partijskih starosedelaca. Ne moraju biti stvarno stručni i ugledni, ali će za svoje stranačke zasluge tražiti nagradu i naknadu. Pre ili kasnije, i dobiti. Uzaludno je filozofirati o opštem interesu u sredini i među ljudima gde su zakoni vrednosti i tržišta odavno poremećeni. (Što se uostalom bore za svaku opštinu i mesnu zajednicu, kad bi iz ugla „vrha države“ pluralizam vlasti bio poželjna opcija).
Ovde moram da se pozovem na našu kolumnu „Stros Guzenbauer“ od pre godinu i po dana, u kojoj smo konstatovali i predskazali sve što će se desiti. Ne trebaju nama „uvozni“ savetnici i ministri, znamo mi sami šta i kako valja (makar iz svojih gorkih iskustava), samo nam treba politička volja i odlučnost, kao i finansijska podrška da se „teške“ reforme servisiraju dok ne počnu plodouživanja. Imamo mi dovoljno „domaće“ pameti, samo je pitanje da li bi ta „pamet“ htela u politiku (gde se sve brzo isprlja) i da li bi to unutrašnje partijske nomenklature dozvolile. Gde je sada drim-tim savetnika Alfred Guzenbauer, bivši kancelar Austrije, Dominik Stros Kan, bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda, Franko Fratini, bivši komesar EU i ministar inostranih dela Italije, Lazar Krstić, srpski vunderkind iz Amerike, bivši ministar finansija Srbije. Na toj listi „uvoznih“ uglednika pominjaše se i bivši premijer Britanije (dakle iz „kruga dvojke“) Bler i veliki ekonomista Džefri Saks. Nema nigde ni mogućeg drim-tima domaćih stručnjaka. Ostali su partijski savetnici, ministri i direktori. Mnogi, više upućeni, tvrde da su visoki savetnici postali „stručnjaci“ koji su i u svojim mikrosredinama autsajderi i anonimusi.
Zato je marketinški tim doživeo procvat (sa sve novinarima, psiholozima, astrolozima, propagandistima, dizajnerima, kozmetičarima, lingvistima, pedikirima i manikirima, urednicima i inima). Što ubedljivo dokazuju one narečene transformacije premijera. Tih i zabrinut ton govora (uvek se setim kako je u jednom intervjuu
Milo Đukanović upotrebio izraz „zebem“), sve više odmerenih i uzdržanih izjava umesto onih „gromovitih“ početnih (tad i tad, ćemo to i to, pa najčešće ne bude ništa). Nema više ni onih „narodnih“ izjava tipa - znam da će me svi napadati i smenjivati, ali ja hoću da uradim ono što su drugi trebali a nisu. Umesto „revolucionarne“, usvojena oprobana taktika koju je iznedrio i apsolvirao SM (Slobodan Milošević) a zadržali i postpetooktobristi. Nije dobro, često je sve lošije, ali je za sve uvek kriv neko drugi. SM-u strane sile, petooktobarcima SM. Premijeru su za sve krivi prethodni „žuti“. Čak je sistem krivice prethodnika za sve dodatno usavršio. Iako je na vlasti osam puta po sto dana u kontinuitetu (iscepkanim rekonstrukcijama i izborima), uvek se nekako priča o „prvih sto dana“. U kojima su naravno prethodni krivi za sve i još će dugo biti.
Po receptu, tek je prošlo prvih sto dana, bre.
