Izvor: Večernje novosti, 20.Feb.2014, 00:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oružari neće strane gazde

PREPUŠTANjE strancima dela vlasništva u fabrikama namenske industrije pitanje je koje direktno zadire u odbranu zemlje. Država bi trebalo da otvori četvore oči i ne dozvoli ulazak stranog kapitala u vojne fabrike. Suprotna odluka mogla bi da bude kobna za ova profitabilna preduzeća, ali i za bezbednost države. Ovaj stav, povodom najava promene propisa kojima bi bila omogućena delimična privatizacija fabrika domaće namenske industrije, dele sindikati ali i stručnjaci za bezbednost. Oni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ističu da ulazak stranog kapitala u fabrike oružja i municije nije dobar put za razvoj vojne industrije. Glas protiv nacrta novog zakona o naoružanju i vojnoj opremi, koje priprema Uprava za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane, prvi su digli zaposleni u tri najveće fabrike namenske industrije - kragujevačke "Zastava oružje", užičkog "Prvog partizana" i "Prve iskre" iz Bariča. - Protivimo se najavama delimične privatizacije kojom bi potencijalni strani investitori dokapitalizacijom mogli da dođu do 49 posto vlasništva - stav je sindikata zaposlenih oružara. - To bi moglo da ima kobne posledice po budućnost ovih firmi, ali i bezbednost zemlje.ZARAĐUJU MILIONE DOMAĆA namenska industrija okuplja oko 50 fabrika u kojima je zaposleno 10.000 zaposlenih. Preduzeća koja su u većinskom vlasništvu države izvoze 90 posto proizvodnje. Vojne fabrike godišnje izvezu oružje i municiju za 250 miliona dolara. Sindikati oružara podsećaju i da ove fabrike proizvode izuzetno atraktivnu robu čiji se najveći deo izvozi. Ulazak tuđeg kapitala, po njima, pod znak pitanja bi doveo saradnju sa nizom domaćih dobavljača sirovina i komponenti. Oružari napominju i da još uvek nije regulisan društveni kapital u ovim fabrikama, koji u pojedinim preduzećima čini i trećinu ukupnog kapitala. U prilog delimične privatizacije vojnih fabrika, zakonopisci, nasuprot sindikata, navode činjenicu da su neophodna veća ulaganja u tehnologiju i alate, ali i kadrovsko jačanje. Sve to teško je ostvarivo bez upliva privatnog kapitala. Da države koje drže do sebe i integriteta ne dopuštaju ulazak stranog kapitala u vojnu industriju, ističe profesor Fakulteta za bezbednost Milan Mijalkovski. On napominje da je privatizacija namenske industrije delikatan posao, koji zadire u nacionalnu bezbednost. - Namenska industrija proizvodi oružje, municiju i opremu i za Vojsku Srbije. Šta ćemo da radimo ako u jeku potencijalne bezbednostne krize strani kapital bude povučen, a fabrike zaustavljene - pita se Mijalkovski. - Mogući proces privatizacije trebalo bi zato da bude pod najstrožim nadzorom države u svim fazama. Mijalkovski kaže i da ovo pitanje može da ima drugu, svetliju stranu. Srpska namenska industrija bi sa stranim partnerima dobila pristup nekim tržištima na kojima nije bila prisutna. Zahvaljujući privatnom kapitalu, bila bi unapređena proizvodnja i nabavljene nove tehnologije. I admiral u penziji Boško Antić izričito se protivi privatizaciji, makar i delimičnoj, fabrika namenske industrije. On kaže da su iskustva prodaje vitalnih državnih resursa izuzetno loša i da to zahteva poseban oprez države. - Prodaja fabrika oružja i municije strancima nije dobro rešenje - objašnjava Antić. - Reč je o vrlo bitnom delu sistema bezbednosti, koji bi trebalo da bude pod punom kontrolom države. BOMBE NA "LAZARA" MEĐU najpoznatijim proizvodima domaće vojne industrije je oklopno vozilo "lazar". Iako se trgovina ovom vrstom robe odvija daleko od očiju javnosti, u medije je nedavno procurilo da je Srbija uveliko pregovarala sa Pakistanom o prodaji više komada oklopnog točkaša. U cilju predstavljanja karakteristika vozila organizovana je i prezentacija tokom koje je na vozilo pucano i bacane su bombe. Posao je navodno bio gotovo dogovoren, ali je u poslednjem trenutku otkazan zbog nepoštovanja transparentnosti.

Nastavak na Večernje novosti...