Izvor: Blic, 12.Apr.2010, 02:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oronule fasade nema ko da sredi

Dorćol, najstariji deo Beograda, kojem je sjaj predratnih zgrada i kuća nekad davao izgled muzeja na otvorenom, danas je ruglo oronulih fasada, krovova i oluka, ovih starih arhitektonskih eksponata. Ulice na Dorćolu nekad su bile najlepše u gradu

Stanovnici Dorćola, među kojima su mahom stariji građani, u okviru „Blicove” akcije „Šta te muči komšija?”, naveli su da oronule fasade postaju sve veći problem, koji će ostati nerešiv, ukoliko u njihovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sređivanju finanasijski ne pomognu gradske vlasti i opština Stari grad.

Iako su stare dorćolske ulice, nezaobilazne u svakom turističkom obilasku prestnice, zgrade koje potiču iz perioda pre Drugog svetskog rata, spolja izgledaju kao ruševine, i teško je poverovati da u njima neko i živi.

- Opština je davala ogromna sredstva za sređivanje Dorćola. Restauracija starih fasada je zahtevan posao i za to su potrebni milioni. Kao opština imamo želju da pomognemo, ali nemamo mogućnosti – kažu u Opštini Stari grad.

Žitelji stambenih zgrada dužni su da sami finansiraju unutrašnje i spoljašnje sređivanje zgrada u kojima žive. Stanari se udružuju i zajedničkim ulaganjima finansiraju sanaciju stambene zgrade, ali na Dorćolu žive pretežno starije generacije čija mesečna primanja ne mogu da podmire restauracije starih fasada.

- Ne može neko da kupi stan i da očekuje da drugi sređuju njegovu zgradu.

Kupovinom stana svako je obavezan da vodi računa o bezbednosti, ali i o izgledu zgrade u kojoj živi. Stanari moraju da se udruže i da deluju zajedno. Tuga je videti te stare fasade u lošem stanju, tvrde u Opštini Stari grad. U narednom periodu na najstarijoj opštini Beograda, ipak postoji plan za pomoć u sređivanju ovih fasada.

- Uskoro ćemo raspisati javni konkurs u okviru koga će svi građani koji žive u zgaradama koje imaju ovaj problem imati priliku da se jave, i da im se pomogne sufinansiranjem. Tamo gde su potrebni ozbiljniji radovi mora da učestvuje i Grad, jer opština nema tolika sredstva. Svi građani mogu da se pretplate i da putem infostana plaćaju redovno održavanje fasada i zgrada uopšte, koje im obezbeđuje Gradsko stambeno. Opština ne može da sredi jednu ili dve fasade, jer bi se građani bunili, znači ili da radimo sve ili ništa – zaključuju u opštini Stari grad.

Projekat „Popravimo zejdno”, prema rečima nadležnih iz ove opštine, stopiran je upravo zbog nedostataka sredstava. Ovaj projekat podrazumevao je zajedničko učešće Grada i građana u sanacijma fasada, prema kojem su vlasnici stanova bili u obavezi da plate 70, a Grad 30 odsto troškova.

Pored Beogradske tvrđave, Dorćol je najstariji deo Beograda, a nekad je zahvatao samo deo u blizini raskršća ulica Cara Dušana i Kralja Petra. Zbog toga je i dobio naziv „dortyol" što na turskom znači, mesto gde se sastaju četiri puta. Sada ovo ime nosi ceo kraj od Studentskog trga do Dunava, i od Skadarlije do Malog Kalemegdana. Najstarija sačuvana stambena zgrada prestonice je iz 1724., i nalazi se u ulici Cara Dušana 10, a najznačajnija zdanja iz XIX veka su Vukov i Dositejev muzej, Dom Svetog Save, Bajrakli-dzamija, crkva Aleksandra Nevskog, kao i zgrada Pedagoške akademije.

Pitali smo na Dorćolu: Koji su najveći problemi ovog dela Beograda

SLAVKA MILIKIĆ trgovac (58)

Ovde živi starije stanovništvo i oni nemaju sredstava za održavanje zgr­ada. Fasade su u očajnom stanju. Imali smo mogućnost da učestvujemo zajedno u sređivanju, ali nije bilo para ni za toliko.

DRAGUTIN MIHAJLOVIĆ penzioner (72)

Stari grad je zapušten. On­­im starim privatnim kućama i stambenim zgradama, koje su spomenici ovog dela grada neophodne su popravke i tu treba da uče­st­vuju nadležne institucije Grada i opštine.

VALENTINA VORKAPIĆ sudija (35)

Jako puno starih ljudi živi na Dorćolu, u zgr­a­dama iz predratnog perioda koje su oronule. Oni nemaju finansijske mogućnosti da ih srede i mislim da bi Grad i opština trebalo nešto zajednički da urade po tom pitanju.

MARKO KESIĆ scenograf (36)

Puno je starih i lepih zgrada o kojima svi treba da vodimo rač­una, jer mnoge od njih propadaju. Ipak čini mi se, da se u zadnje vreme radi na tome da se poboljša izgled Dorćola, mada uglavnom po ulicama i trotoarima.

OLIVERA GROZDANIĆ anestetičar (43)

Grad treba da pomogne u sre­đivanju fas­ada, jer svi gr­a­đani nemaju sredstva za to. Oni koji imaju, sredili su svoje zgrade i to se vidi. Dorćol je stari deo grada, a sivilo oronulih fasada kvari sjaj, ovog inače lepog kraja.

ZORAN KRSTIĆ trgovac (51)

Spoljašnji izg­led starih zgrada je u jako lo­š­em stanju. Bilo je mogućnosti da mi platimo 70 odsto sređivnje, a Grad 30, a to ne­ma logike, nismo imali ni toliko. Moja zgrada je iz 1930. godine, ruši se i fasada i stepenice.

„Popravimo zajedno"

Akcija „Popravimo zajedno" započeta je u martu 2003. i do decembra 2009 obnovljeno je ukupno 70 fasada, 87 krovova i 81 lift. Ova akcija podrazumevala je sufinansiranje investicionog održavanja zajedničkih delova stambenih zgrada u koje spadaju popravke krovova, fasada i liftova.

Zapuštena staza za bicikliste

Oni građani koji trče, voze bicikle, rolere ili prosto šetaju pored reke, biciklističkom stazom koja se proteže od sportskog centra „Milan gale Muškatirović" na Dorćolu do Ade Ciganlije, svakodnevno u toku svoje rekreacije nailaze na rupe, male deponije smeća, pse lutalice i neretko na parkirane automobile. U Sekretarijatu za saobraćaj potvrdili su da je staza u lošem stanju i da postoji plan za njeno sređivanje, ali nisu mogli da kažu kada će biti uslova da ti radovi i počnu.

Nastavak na Blic...