Izvor: Blic, 20.Apr.2012, 04:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orlovi
Pre nekoliko godina, kad je tadašnja vlast nevoljno prihvatila činjenicu da je proglašenjem nezavisnosti Crne Gore i Srbija postala nezavisna država, urednici sportskih rubrika dobili su politički nalog da se fudbalska i ostale reprezentacije imaju zvati - orlovima.
Ako Francuzi mogu da budu petlovi, Italijani azuri, što ne bi i naši"? Negde u to vreme uvedeni su i dresovi sa stilizovanim krstom. Ako mogu Danci, Šveđani, Norvežani... što ne bi i naši...
Kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i sve nametnuto, orlove i orliće prihvatili su samo oni koji su za to plaćeni: grešni sportski novinari.
Orao nije tipična ptica za Srbiju. Većina naših navijača i fudbalera nikad nije videla živog orla. Zemljom orlova putopisci vekovima nazivaju Albaniju. Orlovima svoje reprezentativce odavno nazivaju Poljaci. Nekad je svaki sportski novinar znao da su Tunižani - orlovi iz Kartagine. Orlovima svoje fudbalere zovu i Nigerijci...
Ako nešto nije znak raspoznavanja samo po sebi, ono može da se naturi, ali neće biti prihvaćeno. Lako je Francuzima. Oni su bili petlovi, to jest Gali još pre dve hiljade godina.
Ishod bi bio isti i da su sportski politikanti kao zaštitni znak ponudili pauna, labuda ili tetreba. Nešto se primi, sportskim jezikom rečeno, na prvu loptu. Nešto nikad.
