Izvor: RTS, 09.Apr.2011, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Organska hrana iz Crepaje
Zoran Atanacković iz Crepaje dvanaest godina proizvodi organsku hranu. On je odabrao teži put da dođe do zarade ali, kako kaže, nije mu žao jer je zdravlje ljudi najvažnije.
Na imanju u Crepaji kod Pančeva, Zoran Atanacković uzgaja domaći beli, žuti i rumeni kukuruz, soju, lan, posebnu vrstu pšenice i divlju mirođiju sa ukusom mente.
Svake godine u proizvodnju na pet hektara uloži oko 2500 evra, ali i mnogo truda da bi uspeo sve ručno da obradi u optimalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << roku.
Osim uzgajanja biljaka bez upotrebe pesticida i drugih hemikalija, proizvođači moraju da ispune niz drugih uslova da bi proizveli organsku hranu. Zemljište najmanje tri godine ne sme da bude tretirano hemikalijama, a dozvoljena je jedino upotreba stajskog đubriva. Farme moraju da budu izolovane i daleko od otpadnih voda ili polena genetski modifikovanih useva, a voda za navodnjavanje mora biti ispravna. Proizvođačima organskih proizvoda nije potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede da bi se bavili organskom proizvodnjom, ali moraju da zaključe ugovor sa jednom od ovlašćenih certifikacionih kuća koje kontrolišu organske proizvode.
Pogrešno se veruje da organski plodovi nisu krupni i primamljivog izgleda kao oni koji se tretiraju hemikalijama. To nije tačno. Postoji veliki broj preparata koji mogu da se upotrebljavaju, a koji ne narušavaju prirodne karakteristike: fungicidi (sredstva za zaštitu bilja) koji su na bazi organskih materija i preparati koji se dobijaju od biljaka, kao što su neven i kadifica.
Osim povrća i hleba, mogu se proizvesti i organsko meso, sir i mleko, ali je ta proizvodnja veoma zahtevna i skupa. Za stoku je potrebno obezbediti organsku hranu, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Kupac treba da nauči da prepozna organski proizvod jer se termini "eko", "bio" i "organik" koriste i za proizvode koji nisu proizvedeni metodima organske proizvodnje.
"Posao je mnogo teži od klasične proizvodnje, jer sve mora da se obrađuje ručno, a neophodno je i veliko znanje. Nema upotrebe hemikalija i sve što se proizvede je dar prirode", ističe Atanacković.
Godišnje proizvede oko 25 tona zdrave hrane, ali mnogo veći problem mu je da za svoju robu pronađe i pravog kupca.
Vladimir Filipović, istraživač saradnik Instituta "Tamiš" u Pančevu kaže da je neophodno veće angažovanje svih u lancu proizvodnje zdrave hrane.
"Koristimo iskustva iz susednih zemalja. Znamo kako su drugi unapredili ovakvu proizvodnju. Potrebno je napraviti mrežu i proizvođači treba da naprave prvi korak, a prerađivači i trgovci sigurno će se zainteresovati za ovu priču", ističe dr Filipović.
Da bi podstakla organsku proizvodnju u našoj zemlji, Svetska banka sa 28.000 evra finansira projekat koji će sa našim Ministarstvom poljoprivrede sprovesti pančevački Institut "Tamiš".
Rukovodilac projekta u Pančevu je Vladan Ugrenović: "Reč je o osnivanju demo-polja po metodama organske proizvodnje na sedam lokaliteta u Srbiji. Cilj je da se proizvođači iz tih oblasti obuče i upoznaju sa ovakvom vrstom proizvodnje."
Ovaj projekat trebalo bi da podstakne mnogo više ljudi da proizvode organsku hranu, ali i da promeni svest potrošača o koristi koju hranljive namirnice organskog porekla imaju za zdravlje. Organska hrana sadrži mnogo više kalijuma, gvožđa, kalcijuma, vitamina i minerala nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom.
