Izvor: Politika, 29.Maj.2013, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oratorijum „Golgota jasenovačka”
Aleksandar S. Vujić, beogradski kompozitor i dirigent, pisao je nekoliko meseci oratorijum u trajanju od 58 minuta, koji je izvelo stotinak muzičara u Banjaluci
Jedna od najvećih ljudskih nesreća koja se dogodila u logoru Jasenovac zabeležena je u jedinstvenoj umetničkoj formi oratorijuma „Golgota jasenovačka”, zahvaljujući porudžbini Republike Srpske. Taj umetnički zadatak poveren je beogradskom kompozitoru i dirigentu Aleksandru S. Vujiću, koji je na stihove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poeme „Damari jasenovački” Ranka Pavlovića stvorio delo i premijerno ga izveo na Memorijalnoj akademiji, u znak sećanja na stradale u Jasenovcu, održanoj nedavno u Banskom dvoru u Banjaluci.
U medijima je navedeno da je oratorijum „Golgota jasenovačka” jedan od najvećih i najznačajnijih projekata u oblasti kulture i umetnosti Republike Srpske, nastao uz veliki angažman Ministarstva prosvete i kulture i uz podršku Spomen-područja „Donja Gradina”. U premijernom izvođenju učestvovali su Banjalučka filharmonija i četiri hora, pod dirigentskim vođstvom maestra Vujića.
Kako je došlo do ove porudžbine i kako je nastajalo delo koje ima 12 stavova, a izvelo ga je gotovo stotinak umetnika, za „Politiku” pojašnjava maestro Aleksandar S. Vujić:
– Do porudžbine iz RS je došlo tako što su me angažovali ljudi koji su čuli moje „Srpsko kolo” i svidelo im se toliko da su mi otvorili vrata za ovaj veliki umetnički poduhvat. Oratorijum traje 58 minuta i radio sam ga nekoliko meseci. U Jasenovcu se dogodio veliki zločin. Zemaljska komisija Hrvatske je 1946. napravila izveštaj u kom se kaže da Jasenovac po monstruoznosti nema poređenja u svetu. Žrtve su 99 odsto bili Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti bilo koje vere i nacije, a stradalo je 700.000 ljudi. Zato mi je izazov bio da u oratorijum uključim srpsku molitvu, upotrebivši moje delo „Oče naš”, kao i jevrejsku i romsku molitvu.
Od maestra Vujića saznajemo da je na premijernom izvođenju sjajnu saradnju ostvario sa solistima Dunjom Simić i Miljanom Brezičanin, sopranima, Anom Simanić, mecosopranom, i Svetozarom Vujićem , bas-baritonom.
Izuzetni recitator bio je Goran Jokić iz Banjaluke.
– Motiv bola i stradanja provlači se kroz prvi deo oratorijuma, koji ima deset stavova. Drugi deo se sastoji od dva stava, pod nazivom „Zri nada” i „Vjeruju”, koji šalje poruku da na kraju ipak ostaje nada. Svaki stav ima svoju golgotu, svoju priču i izraz je stradanja i užasa jasenovačkih mučenika u logoru smrti. Izuzetna je bila angažovanost horova „Jedinstvo” sa Nemanjom Savićem kao dirigentom i „Vila” iz Prijedora sa Aljošom Novakovićem, Hora Muzičke akademije iz Istočnog Sarajeva sa Dušanom Erakom i „Banjalučanki” pod upravom Mladena Matovića. Vanesa Kremenović je sjajno pripremila Banjalučku filharmoniju. Bez njihove pomoći ne bih mogao svoj posao da uradim do kraja. Planira se da Oratorijum bude izveden i u Srbiji, u Beogradu i Nišu, kao poklon Republike Srpske. Ali i u inostranstvu.
Maestro Aleksandar Vujić navodi da je u svojoj karijeri radio po narudžbini, ali uglavnom u inostranstvu.
– „Fridberški motet mira” napisao sam i dirigovao 1995. po porudžbini grada Fridberga u Nemačkoj, povodom proslave 50 godina od završetka Drugog svetskog rata. Od Kanzas stejt univerziteta sam dobio ponudu da komponujem delo „Glorija” za hor, timpane i klavir. Kada je Nemačka obeležavala 250 godina smrti J. S. Baha dobio sam od najboljeg nemačkog hora porudžbinu da napišem delo na isti tekst koji je i Bah koristio, kaže Vujić.
Za maestra Vujića neumitno poslovi idu dalje, tako da već u junu ima zakazanih šest koncerata širom Srbije, sa Majom Le Ru, gitaristkinjom i kompozitorkom.
B. Lijeskić
objavljeno: 29.05.2013.
