Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oranje kulturnog blaga
Do pre dve decenije, slučajni nalazači antičkih dragocenosti prevashodno su takve predmete donosili u muzeje, ali je kasnije plasman preusmeren ka ilegalnom tržištu antikviteta
Sremska Mitrovica – Policija je ovih dana kod Čortanovaca zatekla dvojicu Mitrovčana kako detektorima za metal pretražuju tlo. Prilikom pretresa, kod njih su pronađeni arheološki predmeti, stari novac i drugo. Pomenutom tandemu „arheologa" određen je pritvor, a načelnik Policijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uprave u Sremskoj Mitrovici Zoran Smajić izjavio je za „Politiku" da će, povodom ovog rutinski otkrivenog krivičnog dela, javnosti uskoro predočiti statistiku o slučajevima krađe kulturnog blaga.
Nezvanični podaci kojima raspolažu ovlašćene ustanove za čuvanje i zaštitu kulturnog blaga ukazuju da je broj ovih krivičnih dela u stalnom porastu. Pre dve i po decenije muzeji su imali ažurnu statistiku o nalaženju i otkupljivanju kulturnog blaga, ali, osamdesetih godina, slučajni nalazači su gotovo potpuno prestali da im se javljaju. Arheolog numizmatičar u Muzeju Srema Pavle Jovanović kaže da se sa nostalgijom seća ljudi koji su predavali ovoj ustanovi i predmete neprocenjive važnosti. Slučajno nalaženje predmeta iz davne istorije postoji i danas, ali se nalazači po pravilu opredeljuju da ih plasiraju na ilegalno tržište i tako ostvare i nekakvu dobit za sebe.
Arheolozi amateri najčešće rade metodom dubokog oranja, dubljeg od potreba setve. Najčešće se tako ore u Hrtkovcima, Platičevu, Manđelosu, Čortanovcima i drugim mestima gde su Rimljani imali kasarne ili druga boravišta. Na Gomolavi je, na primer, prošlog leta zabeleženo oranje duboko 60 centimetara, pri kome se po pravilu izoravaju predmeti iz četvrtog veka.
Najspektakularniji rezultati rada arheologa amatera vezuju se za dva slučaja. Prvi se zbio u junu 1986, kada je meštanka Salaša Noćajskog Milanka Minić u okolini sela Zasavice pronašla relikvijar (takvu namenu su mu dali arheolozi u Muzeju Srema) težak 31,350 grama. Milanki je isplaćeno tadašnjih 180.000 dinara. Predmet je, kažu, jedan od dva takva u svetu. Kada je nošen na značajnu izložbu u Frankfurtu, bio je osiguran na 70.000 maraka. Još značajniji je slučaj zlatnog avarskog pojasa, koji je 1992. godine pokrenuo pravu „zlatnu groznicu" u Sremu. Pronašli su ga Slavko i Bogdan Kozak, na tromeđi sela Čalma, Divoš i Bingula. Pojas ima 11 elemenata, ukrašenih dragim i poludragim kamenjem, ukupne težine od blizu 1.000 grama. No, neprocenjiva vrednost nije u zlatu, već u starini i vrhunskom umeću izrade. O ovom predmetu dr Ivana Popović iz Arheološkog instituta u Beogradu napisala je knjigu koju i laici i naučnici čitaju sa uzbuđenjem.
D. Dragičević
[objavljeno: 09.02.2008.]
