Izvor: Blic, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opšti reizbor sudija
Opšti reizbor sudija
Već godinama, naročito posle 5. oktobra 2000. godine, stanje u pravosuđu, pre svega u sudovima, predmet je vrlo oštrih kritika i zahteva za temeljitim reformama i personalnim promenama. Najveće nezadovoljstvo radom sudova i sudija izražavaju građani. Po njihovom mišljenju i konkretnom iskustvu, pravda je ne samo izuzetno spora već maltene nedostižna. Tačnije, brza je i dostižna uglavnom za one koji imaju jaku vezu u sudu ili u visokim političkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krugovima, pogotovo ako se ona dobro finansijski podmaže.
Veliko nepoverenje građana u sudove, sudije i tužilaštvo, osim negativnih ličnih iskustava, najviše izazivaju otkriveni i presuđeni slučajevi korupcije jednog broja sudija i tužilaca visokog ranga. Doduše, građani su u proteklih 15-ak godina izgubili poverenje u sve ključne državne i političke institucije, u političare i u javne službe. Ali, sud i sudija imaju sasvim posebno mesto u društvu i životu građanina. Oni su u pravnom smislu poslednja brana bezakonju i samovolji i poslednja instanca gde građani mogu zaštititi svoja Ustavom zajemčena prava i slobode i dobiti adekvatnu satisfakciju za njihovu povredu. A jednom izgubljeno poverenje teško se ponovo zadobija.
Jedna od najčešće pominjanih radikalnih mera ozdravljenja sudstva je opšti reizbor sudija. Ustav, koji je upravo proglašen, predviđa jednu krupnu novinu koja se tiče izbora sudija. Zadržan je dosadašnji princip stalnosti sudijske funkcije, ali je pre izbora na stalnu funkciju predviđeno da se lice koje se prvi put bira za sudiju bira na tri godine. Na probni trogodišnji rok bira ga Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva, a po proteku tog roka Visoki savet sudstva bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije.
Ova ustavna odredba može se razumeti na dva načina. Prvi je da se trogodišnji probni sudijski rad odnosi samo na buduće sudije, to jest ne i na one koji se već nalaze u sudijskom sastavu. To rešenje moglo bi dati dobre rezultate samo na duži rok, ali ne i u bliskoj budućnosti. Drugo moguće tumačenje novog ustavnog rešenja, koje proizlazi iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, jeste da ono ima za cilj, ili da bar omogućava, radikalnu kadrovsku obnovu celokupnog postojećeg sudstva putem opšteg reizbora svih sudija. Prvo na tri godine, a onda bi, zavisno od stručne ocene njihovog rada od strane Visokog saveta sudstva, sledio njihov drugi izbor, sada na stalnu sudijsku funkciju. Budućim zakonom o sudijama trebalo bi predvideti da se trogodišnji probni sudijski staž odnosi samo na prvi izbor za sudiju, dok bi opšti reizbor postojećih sudija samostalno vršio Visoki savet sudstva.
Opšti reizbor, pri postojećem stanju u Srbiji, nesumnjivo je najbolje rešenje za radikalnu kadrovsku obnovu sudstva koja je, očigledno, nužna. Tim rešenjem bi se, ako bi ono zaista bilo u rukama posebnog visokostručnog organa sudske vlasti - Visokog saveta sudstva, u dogledno vreme povratilo poverenje građana u sudove i sudije. Njime bi se, naime, iz postojećeg sudskog sastava odstranili oni koji u svom radu nisu dokazali potrebnu visoku stručnost, savesnost i dostojanstvo. Opšti reizbor sudija bio bi pravedno rešenje i za sve mnogobrojne i vrlo kvalitetne stručne i savesne sudije, koji danas ni krivi ni dužni trpe moralnu štetu jer rade pod žigom vrlo negativnog suda javnosti da je, maltene, celo sudstvo korumpirano.
Reizbor, odnosno izbor na stalnu sudijsku funkciju, mora biti zasnovan na objektivnim, profesionalnim osnovama i kriterijumima kako bi bio lišen dosadašnjeg velikog uticaja političke i izvršne vlasti. Zato je nužno da šest izbornih članova Visokog saveta sudstva iz redova sudija, koji čine većinu u ovom telu, predlože sudovi iz reda najboljih sudija. Ako to zakonom o Visokom savetu sudstva ne bude predviđeno, postoji realna opasnost da politička vlast po svom ukusu predloži podobne sudije za članove Visokog saveta sudstva i tako ceo savet dobrim delom stavi pod svoju kontrolu, jer ga u celini bira Skupština. Time bi nezavisnost sudova i sudija i njihov visoki profesionalizam mogli biti suštinski ugroženi, ili bar ozbiljno umanjeni. Ako se ovoj opasnosti doda i odredba Ustava da će zakonom biti propisani uslovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije (do sada su bili propisani Ustavom), u njoj se može naslutiti želja političke vlasti da i na taj način zadrži snažan uticaj na sudsku vlast koji ne pogoduje njenoj nezavisnosti. Takođe, po Ustavu, predsednike sudova bira i razrešava Skupština, a ne Visoki savet sudstva, s tim što mandat predsednika Vrhovnog kasacionog suda traje pet godina i ne može biti ponovljen, dok, na primer, republičkom javnom tužiocu može. Umesto toga, trebalo je predvideti da taj mandat može da se ponovi, s tim da i predsednike svih sudova bira Visoki savet sudstva ili da ih biraju sudije između sebe. Tek tada bi uticaj izvršne vlasti na rad sudova bio bitno smanjen.
Na kraju, iako je opšti reizbor sudija danas u Srbiji suštinski opravdan, on ni izdaleka nije dovoljan uslov pune i trajne sudske i sudijske nezavisnosti i visokog profesionalizma. U tom cilju zakonima treba razraditi brojne i konkretne objektivne kriterijume i procedure izbora i razrešenja sudija i predsednika sudova, odnosno utvrđivanja njihove odgovornosti za nestručan i nesavestan rad, kojih se moraju držati i Skupština i Visoki savet sudstva. Zatim, da se sudski pripravnici biraju sa rang-liste najboljih studenata, a probne sudije sa liste najboljih na pravosudnom ispitu, odnosno u budućoj sudskoj akademiji. Naravno, to podrazumeva i stimulativne materijalne i tehničke uslove, kao i sistem trajne stručne edukacije sudija. I, svakako, ubrzani proces opšteg moralnog ozdravljenja društva, njegove demokratizacije, jačanja autoriteta ključnih državnih institucija, javnog mnjenja i sistema odgovornosti u društvu u celini.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
