Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opstaju uz kamen i šumu
Trgovište – Sudeći po trenutnoj ekonomskoj situaciji, period tranzicije, najbolnije se osetio u opštini Trgovište. U ovoj najsiromašnijoj i najnerazvijenijoj komuni na krajnjem jugu Srbije privreda je odavno u kolapsu, a da nije "budžetlija" – zaposlenih u lokalnoj samoupravi, zdravstvu, obrazovanju, kulturi, policiji i penzionera, ovdašnje banke i pošta ne bi imale koga da isplaćuju, jer kako kaže za "Politiku" Miroslav Stanisavljević, nekadašnji VK obućar pogona "Koštane", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnici, zavisno od posla, rade "sve i svašta", a isplata je retko u kešu a češće u robi
– To je osnovni razlog što mnogi Pčinjani, kao njihovi preci, pre šezdeset i više godina, ponovo, "trbuhom za kruhom", sa porodicama, zauvek napuštaju ovaj kraj ili odlaze u pečalbu. Oni koji ostanu, uglavnom se bave prikupljanjem šumskih plodova i lekovitog bilja i branjem (sečom) ogrevnog drveta, kaže Stanisavljević i dodaje da je glavna zarada većine muških glava u porodici, naročito mlađih, prikupljanje i cepanje ukrasnog kamena izuzetnog kvaliteta koga u ovom kraju ima u izobilju.
Mlađani Marjan Petrović, Zoran Cvetković i Dragan Mitrović su uz pomoć prijatelja pronašli dobar posao. U kamenolom se parkirao ogromni šleper iz Kraljeva koji treba natovariti "sivom", "narandžastom" i "ljubičastom", "dvojkom", "trojkom" i "peticom".
– To je boja koja samo može da se nađe u našim majdanima kvalitetnog kamena. Ovaj naš kamen zvoni kad udarate ploču o ploču, pa ko je iole muzikalan i "ima uvo", može da odsvira "narodno" i "zabavno". Od ovog posla možemo da zaradimo od 25.000 do 30.000 dinara, kaže Marjan dok briše znoj sa čela.
– Kako hleba više nije bilo u pekari u kojoj sam 25 godina mesio i pekao hleb, burek i pecivo, potražio sam ga u kamenolomu pored Kozjodolske reke. Prikupljanjem ukrasnog kamena dolazim do sredstava za izdržavanje porodice (suprugu i dvoje dece). Šest godina nisam primio platu u preduzeću u kome sam radio. U međuvremenu najsavremenija pekara je promenila vlasnika, a zakupci, koji se menjaju kao na traci samo gledaju svoj interese, veli Dragan Bojković, dugogodišnji pekar, koji se povređivao prilikom prikupljanja kamena.
Priroda je ovde bila darežljiva tako da mnogi u ovom kraju vađenjem i klasiranjem veoma kvalitetnog ukrasnog kamena izdržavaju svoje porodice. Tako su pekari, obućari, poslastičari silom prilika postali kamenjari. Kamen iz Trgovišta tražen je u nekadašnjim republikama SFRJ i širom Srbije. Svakodnevno iz ovog kraja kamioni natovareni ukrasnim kamenom i to uglavnom: "jedinicom" "dvojkom", "trojkom" i "peticom" putuju za Kragujevac, Kraljevo, Beograd, Novi Sad, Niš, Leskovac, Vranje, Suboticu, Bjeljinu, Skoplje, Kumanovo i druge gradove.
– Od zanimanja kvalifikovanog poslastičara sa više od 20 godina radnog staža u "Pčinji", koja godinama ne radi, nisam mogao da opstanem i izdržavam porodicu. Zato sam se latio posla prikupljanja i cepanja ukrasnog kamena. Specijalizovao sam se za "numere" 2,5 i 3,5 koje su veoma tražene za pod. Uz pomoć sina i zeta zaradimo, taman toliko da ima za tri porodice, kaže Vlada Stojković, dok njegov sin Nenad kaže da se dosta radi primitivno. Kad bi se obezbedile neke savremene mašine, produktivnost bi bila veća, a kamen bi se bolje i kvalitetnije rezao.
Slično kazuju i drugi kojima ne smeta što je sunce pripeklo i što se pokoja šarka, pa i poskok, ponekad, pojavi i prošeta pokraj njihove "macole" ili "pijuka". – Kao da su se "navikle" na nas, pa nas zaobilaze, a posle Preobraženja ih više nama, priča Zoran Krstić, nekadašnji obućar ovdašnjeg pogona "Koštane", koji, kako kaže, snabdeva isključivo vranjsko, leskovačko i niško tržište ukrasnim kamenom iz Trgovišta i dodaje da cena ide od 1,5 do 2,5 evra za kubik zavisno od boje i "numere".
[objavljeno: ]
