Izvor: Politika, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opstaje Stanka podno Sokolovice
Tovrljane, Lazovi podno Sokolovice – Uz breg, pa niz dolinu, preko Radulovca do Prolom banje, ima sat i po dobroga hoda. Tuda sam ti ja'na obramicu po 17 kila sira i kajmaka nosila, godinama, dva puta nedeljno. Pa kad stignem tamo, još drhtim od tereta, a banjski gosti navale i začas sve mi pokupuju. Tako sam ja podizala mog Dragana, sina jedinca. Školovala ga, ovde u Tovrljanu, pa u Kruševici, pa u Kuršumliji u gimnaziji, pa u Beogradu na fakultetu. I, evo, hvala bogu, još se držim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – kazuje nam Stanka Barjaktarević pred svojom kućom na Lazovima, zaseoku Tovrljana, tik pod vrhovima planine Sokolovice. Baš danas, 13. novembra, ona puni 80 godina, a od dvadeset i druge je udovica. Bila je udata za Vukašina Barjaktarevića, iz susednog sela Kosmače, a posle godinu i po rodi im se sin Dragan, a samo nekoliko meseci kasnije umre joj Vukašin. Od tada do sada Stanka je i muž i žena, i domaćin i domaćica, radnik u polju, drvoseča u šumi... Sve sama. Samo, veli, za jedan dan košenja, morala je koscu da se oduži dvodnevnim kopanjem kukuruza. Dragan, kad je dostigao snagu, pomagao je, preko leta, kad nije u školi. Kad se zaposlio, dolazio je i vikendom. Sada je direktor biblioteke u Prokuplju, pa kad ima vremena, pešači sedam-osam kilometara odozdo od Kruševice, jer autobus više ne dolazi u Tovrljane.
Uto, eto i Dragana. Kosio je iza kuće travu, zelenu kao u proleće, stavio pred krave. Više, reče, vole da jedu tako nego da pasu. Ovde, na Lazove, pod samim Markovim kamenom, vrhom Sokolovice, kazuje on, Barjaktarevići su se doselili iz Kaludre kod Berana. I otac i očeva tri brata – imali su samo po jednog sina i nikad se nisu delili. Još stoje stare zgrade pokrivene kamenim pločama. To je jedino ostalo od mnogo čeljadi što se ovde izrađalo pa krenulo niz dolove u daleke svetove. A oca Vukašina poterali su gore u planinu na kuluk u sečenje drva. Bilo je vrelo leto, pa se volovi obadali, on pao sa kola i teško se povredio. Desetak dana posle toga umro je u bolnici u Nišu. Majka je sina i kuću održala najviše od stoke. Imala je i po osam krava. Ustajala je u tri sata ujutru i nosila sir i kajmak u Prolom banju. Gonila je ovce, jagnjad, telad i bikove na pijac čak u Kuršumliju, a to je odavde 17 kilometara. Do pre godinu dana, nije bilo posla koji ona nije mogla da obavi. Sad, bogme, sve više posustaje.
– Moj Dragan i ja odgajili smo 32 bika i kupili dvosobni stan u Prokuplju. Kupili smo i dva i po hektara zemlje ovde. I sve smo izdržali. Prevari nas pred ovu nesreću samo jedan Šiptar. Uze nam june, a pare ni do danas ne donese. Znamo mu i ime i prezime i selo kod Podujeva iz kojeg je. Kažu nam ljudi da su ga viđali posle rata, valjda nije zaboravio dug – govori Stanka, još puna nade da će doći i dani bolji od ovih koje je do sada preturila..
A stiže zima. Odlaze iz sela oni koji ovde provode samo leto. Ostaje Stanka sama i opstaje pod vrhovima Sokolovice. Razgovara sa kravama, kokoškama i jednom mačkom. Kad joj je muka, reče, izviče se na njih, pa tihuje.
[objavljeno: ]
