Izvor: Vesti-online.com, 09.Nov.2011, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprostili Zagrebu etničko čišćenje
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta ogorčen je zbog odluke srpskih vlasti da potpišu Deklaraciju o pronalaženju rešenja za izbegla i raseljena lica.
On je ubeđen da se tim dokumentom koji su potpisali šefovi diplomatija četiri zemlje u regionu ne rešava problem pola miliona izbeglih i prognanih Srba i 100.000 građana Srbije oštećenih u imovinskim i drugim pravima.
Ogorčeni ste usvajanjem ovog dokumenta, zašto?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
- Zato što se potpisom srpskog ministra inostranih poslova Vuka Jeremića na deklaraciji Vlada Srbije zvanično odrekla borbe za povrat naših nasilno oduzetih imovinskih i stečenih prava. Mi smo tražili da se deklaracija dopuni odredbom kojom se Hrvatska, BiH, Crna Gora i Srbija obavezuju na hitan dijalog i postizanje dogovora o povratku nezakonito oduzetih imovinskih i stečenih prava izbeglih i prognanih.
Da li ste na to ukazivali srpskoj vladi i drugim najvišim institucijama?
- Naravno. Tražili smo da nas podrže u ostvarenju naših neotuđivih prava, ali nismo dobili odgovor. Obraćali smo se premijeru Mirku Cvetkoviću, išli pet puta kod predsednika Srbije Borisa Tadića i ostajali ispred zgrade Predsedništva, jer nije hteo da nas primi niko iz njegovog kabineta. Mi, međutim, nećemo odustati u traženju odgovora na pitanja koja smo im postavili.
Koja su to pitanja?
- Zašto Vlada odbija da upozna EU i međunarodne organizacije da Hrvatska godinama ne pristaje na dijalog o sprovođenju Aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji gde je jasno navedeno da će svim građanima biti zaštićena i vraćena prava
Da li deklaraciju četiri države u regionu doživljavate kao podvalu?
- Dokument je u interesu Hrvatske. Omogućiće im da mašu tim papirom u Briselu da će rešavati samo najtežu kategoriju socijalnih slučajeva. Podsećamo i dalje da se u Hrvatskoj masovno krše ljudska prava, jer je 1. decembra plenarna sednica na kojoj Evropski parlament treba da donese odluku da li će odobriti Hrvatskoj potpisivanje pretpristupnog ugovora za članstvo u EU.
koja su imali na dan 31. decembra 1990. Predlog tog bilateralnog sporazuma je Zagrebu upućen još 2009, a zvanični Beograd neće javno da kaže da ga Zagreb ignoriše. Zašto Vlada vodi politiku pomirenja žrtvujući imovinska i stečena prava izbeglih i prognanih Srba. Jačanje saradnje i pomirenje u regionu snažno podržava i naša koalicija, ali bez kompromisa na račun ljudskih prava. To ne sme da bude lažno pomirenje.
S ovim problemom ste upoznali Evropski parlament i više međunarodnih zvaničnika. Da li ste dobili odgovor?
-Da, uputili smo pismo na 13 adresa u EU i razgovarali sa više ambasadora zemalja članica EU akreditovanih u Beogradu, ali su nas pitali imamo li podršku Vlade Srbije, predsednika i parlamenta. Shvatili smo da ništa nećemo uraditi ako nas vlast u Srbiji ne podrži i zato ćemo da istrajemo u zahtevu za suštinskim međudržavnim dijalogom. Zalažemo se za politiku čistih računa, poštovanja ljudskih prava i reciprocitet, a ne za popuštanje da bi Hrvatska kao članica EU bila saveznik Srbije u evro integracijama. Ako to neće, neka nam neko iz srpske vlasti otvoreno kaže da će žrtvovati naša neotuđiva prava.
Nastavak na Vesti-online.com...
