Izvor: RTS, 17.Sep.2014, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprezno sa ponudama za rad u inostranstvu
Letnji meseci i početak jeseni idealno su vreme za pronalazak privremenih poslova u inostranstvu. Ipak, upravo je tada i najviše prevarenih radnika. Novine su pune oglasa agencija koje nude posao preko granice sa odličnom platom i još boljim uslovima rada.
Tako je jedan Nišlija, prema tvrdnji policije, u poslednjih nekoliko meseci prevario 70 građevinskih radnika, nudeći im lažne poslove u zemljama Evropske unije. Nadležni savetuju radnike da prihvataju poslove koje nude >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << samo licencirane agencije.
Pošto je ostao bez posla na građevini, rad u inostranstvu izgledao je više nego primamljivo. Čak i bez potpisanog ugovora, na reč, krenuo je na put od 3.000 kilometara da bi prehranio porodicu. Kada je Dragan Vasiljković stigao u Soči uslovi nisu ličili na one koji su mu obećani.
"Po sobama nas je bilo 10, 12, 14 - kako su gde mogli da nas smeste, samo da nas bude što više. Onda nam je obećano da će nam srediti papire, da ćemo dobiti radnu vizu. Kad pitamo kad će pare, on kaže, sutra, sutra, nisu mi platili. Posle mesec dana dobili smo 20 erva", rekao je Vasiljković.
Teška ekonomska situacija, ali i priče o ljudima koji su u inostranstvu napunili novčanik razlozi su zbog kojih su mnogi spremni da u sve poveruju.
"Spremni su zbog toga što su obećane nagrade često višestruko veće nego što bi mogli da zarade za recimo mesec dana rada ovde. Nekoliko meseci rada u inostranstvu često znači zapravo neki prihod koji bi ovde često mogli da steknu i za godinu dana. Dakle, to je neka vrsta lutrije, ako možemo da kažemo, s tim što u ovoj vrsti lutrije ulog je mnogo veći - često je vaše zdravlje i možda vaš život, ne samo novac koji uložite", rekao je sociolog Vladimir Vuletić.
Iako radnici očekuju da izvuku premiju u Skandinavskim zemljama, praksa govori drugačije. Inspektor rada u Oslu nam je to i potvrdio.
"Nažalost, često doživljavamo neprijatnosti povodom neisplaćenih plata i da poslodavci odu pod stečaj posle nekog vremena, a posle tri četiri meseca dolazi radnik kod nas i očekuje da će mu država pomoći da isplati platu. Tu naša inspekcija rada u Nnorveškoj ne može da im pomogne i preporučujemo im da angažuju privatnog advokata", kaže inspektor rada u Oslu Nenad Tomić.
Kako ne bi tražio pravne usluge koje će debelo da plati, radnik mora sebe da osigura. Najsigurniji posao može da nađe preko licencirane agencije za zapošljavanje u inostranstvu. Takvih je na sajtu Ministarsta rada 68, a među njima i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).
"Obaveza zapošljavanja u inostranstvu propisana je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Dakle, svaki radnik, migrant, pošto ode u inostranstvo pre nego što prihvati uslove za zapošljavanje mora da potpiše ugovor o radu sa poslodavcem i upravo NSZ je tu da sprovede ceo postupak i da se uveri da je čitav postupak prošao po zakonu", kaže Boško Latković iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Nakon potpisaivanja ugovora, NSZ tri meseca prati da li je obećano i ispunjeno. Tu je i inspekcija rada, koja proverava da li agencije u posredovanju rade kako treba.
"Možemo da postupamo tako da ih kaznimo sa oduzimanjem dozvole i zabranom rada do tri godine. Ta zabrana ne odnosi se samo na rad agencije, nego i na lice koje je osnivač agencije", rekla je Ivana Čikarić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.
Zloupotreba radnika na kojoj organizovane grupe zarađuju može se tretirati i kao trgovina ljudima. Zato i postoji Strategija za borbu protiv trgovine ljudima koja predviđa i kontrolu agencija za zapošljavanje naših ljudi u inostranstvu.
