Izvor: Blic, 13.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprezno s gripom
Oprezno s gripom
Kao što se predviđalo, s prvim temperaturama iznad nule, famozni virus gripa A osvojio je vrtiće i škole i sad se vratolomnom brzinom širi u koncentrični krugovima. Simptomi su dobro poznati, kao i večna dilema roditelja: da li dete obavezno voditi lekaru i provesti par sati u prepunim čekaonicama kako bi se dobio savet o mirovanju, uzimanju dosta tečnosti, vitamina i lekova za spuštanje temperature. Dr Nada Eldić, pedijatar i stalna saradnica 'Blica', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže da odgovor na to pitanje zavisi od kliničke slike_arhiva.
- Kod banalnih prehlada, savet bi bio ne izlagati dete nepotrebnom riziku od infekcije virusom gripa u čekaonicama domova zdravlja. Dovoljno je pratiti dinamiku prehlade - kaže ona. - Dobro opšte stanje, normalno ili lako povišena temperatura i uobičajen apetit, moćni su pokazatelji da će uskoro sve biti u najboljem redu s detetom i bez lekara. Opet, dete koje ima visoku temperaturu, intenzivno kašlje, povraća, ima bolove u trbuhu ili je pospano, nezainteresovano, neobično mirno, mora se odvesti lekaru. Ponekad se ozbiljne bakterijske infekcije, kao što su streptokokna bolest, septikemije, infekcije mokraćnih kanala, moždanica, čak i upale slepoga creva, kamufliraju u početku bolesti kao grip. Lakše ih je, doduše, prepoznati van epidemije gripa, kada niko drugi nije bolestan nego kada su svi bolesni.
Dr Nada Eldić kaže da je u ovoj epidemiji primetila da su znatno češće bakterijske superinfekcije, u toku ili neposredno nakon gripa.
- Ako se posle prvoga naleta bolesti i kratkotrajnog poboljšanja ponovo javi visoka temperatura, kašalj uz pogoršanje opšteg stanja deteta, potreban je hitan pregled - podvlači dr Eldić. Atak na imunitet Virus gripa remeti imunitet i smanjuje broj belih krvnih zrnaca, objašnjava dr Nada Eldić. Dojučerašnje bezazlene bakterije, recimo saprofitne, koje naseljavaju gornje disajne puteve, zbog pada otpornosti organizma, postaju agresivne i uzrokuju bolesti koje se moraju što pre dijagnostikovati i energično lečiti. Komplikacije su, doduše, retke, ali su i nepredvidive, tako da je maksimalna opreznost uz praćenje toka bolesti veoma značajna. Samo ne nasumice
Slika je dobro poznata svakom roditelju - dete je očigledno bolesno, čelo mu gori, bole ga uši, nos curi bez prestanka... Mnogi roditelji nisu načisto koje lekove i kojim dozama smeju da daju svojoj deci. Većina studija o dejstvu lekova sprovedenih u Nemačkoj obuhvata osobe starije od 18 godina. Problem je u tome što deca ne mogu da se tretiraju kao odrasli u malom izdanju. Prema tome, nije dovoljno da se samo prepolovi doza. Terapija lekovima koja se sprovodi kod beba, mlađe i starije dece zahteva posebnu opreznost, već i zbog toga što mnoge funkcije organizma nisu još u potpunosti razvijene. Tako se, na primer, u organizmu novorođenčadi nalazi srazmerno mnogo više tečnosti nego kod odraslih i mnogo manje masnoće, što bitno utiče na distribuciju i dejstvo leka.
- Prema tome, kada dajete deci lek, ne možete nasumice upotrebiti nešto iz kućne apoteke što je namenjeno odraslima - kaže dr Gerhard Brener iz Hamburga. - U svakom slučaju, treba konsultovati lekara ili apotekara, kako bi se primenilo odgovarajuće sredstvo u pravilnim dozama. Recimo, umesto da se hiperaktivnoj deci odmah daju lekovi za smirenje, može da im se pomogne i homeopatskim sredstvima, na koje deca u načelu veoma dobro reaguju. Ova sredstva sadrže male doze aktivnih supstanci i lako se gutaju. CDC/MA
