Izvor: Politika, 05.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprez pred putovanje
Institut "Torlak" kod nas proizvodi spasonosnu tečnost. – Opasan gmizavac najčešće izmigolji ispod nekog kamena U jeku godišnjih odmora neizostavna stavka pred odlazak na more je pripremanje priručne apoteke "za ne daj Bože", u kojoj bi se, iako niko o tome ne razmišlja, pored raznih medikamenata morao naći i zaštitni serum protiv ujeda zmija. Stručnjaci upozoravaju da je leto period kad se više govori o ujedima ovih opasnih gmizavaca, posebno ukoliko se neko odluči za putovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u neku egzotičnu zemlju. Treba imati na umu da one mogu slučajno izmigoljiti na onim mestima gde se čovek najmanje nada, o čemu svedoči prošlogodišnji slučaj našeg državljanina koji je po povratku iz Tunisa u koferu pronašao zmiju otrovnicu.
Lekari kažu da je najefikasniji način reagovanja u slučaju ujeda ovog gmizavca primanje odgovarajućeg zaštitnog seruma, koji bi sve zdravstvene ustanove morale da imaju, s obzirom na to da ga već godinama proizvodi naš Institut za imunologiju i virusologiju "Torlak". Ukoliko su mesta gde potencijalno ima zmija, poput kamenjara ili morskih obala, u turističkim letovalištima koja su, uglavnom, dobro "pokrivena" mrežom zdravstvenih ustanova situacija se brzo rešava odlaskom do prvog doma zdravlja ili pozivanjem hitne medicinske pomoći.
Međutim, veliki broj ljudi najviše voli odmor i opuštanje na nekom ostrvu, u šumi ili avanturističko kampovanje u netaknutoj prirodi, što podrazumeva držanje seruma u tašni, ukoliko neka zmija slučajno izađe ispod kamena.
Petar Beljanski, stručnjak iz Instituta "Torlak", kaže da se serum "viekvin" nalazi u slobodnoj prodaji i da se koristi za ubrizgavanje u blizini mesta ujeda brizgalicom koja se nalazi u pakovanju preparata.
– Napravljen je tako da može da stoji nekoliko dana na sobnoj temperaturi, a da pri tom očuva delotvornost. Iako može da se kupi u slobodnoj prodaji, ne spada baš u kategoriju "aspirina". Premda se u praksi ne dešava tako često, pri korišćenju seruma uvek postoji opasnost od alergijske reakcije i zato je uvek sigurnije obratiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Posebna pogodnost je što živimo u maloj državi gde je sve blizu i sa relativno dobrom mrežom komunikacija, pa se za vrlo kratko vreme može iz bilo kojeg kraja Srbije stići i u Beograd – istakao je Beljanski.
Prema nekim podacima, na našoj planeti ima više od 2.300 vrsta zmija, a od njih je oko 390 smrtno otrovno. Međutim, u našoj zemlji trenutno nema drugih otrovnica osim poskoka i šarki.
– U bivšoj Jugoslaviji, od Istre do Ulcinja uglavnom se mogao uočiti poskok, a šarka se mogla naći u kontinentalnom delu zemlje. Kako ova dva gmizavca ne mogu da žive zajedno, u Srbiji je poskok verovatno agresivniji, pa je potisnuo šarku. Zmija, u principu, najviše voli krš i kamenjar gde živi zavučena. Poslednjih godina šarka je kod nas viđana uglavnom na Vršačkoj gori, u Banatu. Moguće je da ih ima i u naseljenim mestima, što nije neobično za divlje životinje. Najveći broj ujeda ovih životinja bio je na Kosovu i Metohiji, i to u toku letnjih, žetelačkih radova, gde su ljudima stradale potkolenice i šake. Neobično je to što su se ujedi dešavali na terenima koji nisu kameniti, što se ne uklapaju u stereotipe o načinu života viperida – istakao je naš sagovornik.
Danas se u našoj zemlji, srećom, beleži veoma mali broj ujeda zmija otrovnica. Prethodnih ratnih godina, zbog detonacija, zmije su češće napuštale staništa i pojavljivale se na površini zemlje, što je stvorilo lažni utisak o brojnosti, ali nema podataka ni da je tada bilo više ujeda. Stručnjaci upozoravaju da su zmije uvek prisutne u istom broju, što održava prirodnu ravnotežu vrste.
D. Davidov
[objavljeno: 05.08.2006.]
