Izvor: Politika, 23.Maj.2014, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprez, džip na pruzi
Po uzoru na razbojnike sa Divljeg zapada, koji su zaustavljali vozove postavljanjem stena na šine, a potom ih natenane pljačkali, pre dva dana u Beogradu učinjen je sličan prepad. Umesto železničke kompozicije meta su bili tramvaji kojima se u srcu glavnog grada nije isprečila kamenčuga već nepropisno parkiran džip. Putnici javnog prevoza nisu ostali bez novca i dragocenosti, ali im je ukradeno – vreme. Jer, nadležnima je trebalo šezdesetak minuta da „grand čiroki”, grdosiju težu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od tone, uprte na „pauka”. Desetak zakrčenih tramvaja, zbog kojih je dorćolska Ulica cara Dušana izgledala kao depo GSP-a, tek tada je moglo da krene.
Džip je registrovan na jednog Zemunca, oko trideset godina. Za prekršaj, maltretiranje putnika, bahatost, platiće mandatnu kaznu za nepropisno parkiranje od 5.000 dinara i troškove transporta i ležarine, između 15.000 i 20.000 dinara.
Pet, šest puta u različitim periodima svakog dana u Beogradu neko ne haje kako je ostavio auto. Među zatočenicima nečije nonšalantnosti ostanu školarci, zaposleni kojima preti smanjenje plate ukoliko zadocne, oni koji su pošli na pregled kod lekara a nemaju za taksi, oni koji paze da ne ugroze druge...
Blokiranje saobraćaja, zagrađivanje vozila, bahatost nisu samo specijalitet lokalnih „mangaša”. Srđan Milivojević, bivši poslanik Demokratske stranke, parkirao je pre mesec, dva „škodu oktaviju karavan” usred Resavske ulice tako da nisu mogli da prolaze tramvaji.
Ako je prekjuče na Dorćolu nadležnima trebalo sat vremena da se uz svu raspoloživu opremu izbore s kabastim četvorotočkašem, šta se tek dešava širom Srbije. Ne samo zbog toga što se može pretpostaviti da su parking službe u unutrašnjosti slabije opremljene, već u mestima gde se svi znaju nije ni lako pomeriti vozila u prekršaju. Zna se ko su glavne „batice”, kojima se iz strahopoštovanja gleda kroz prste za svakojake prestupe. A tek u manjim mestima, gde su svi rod jedni drugima... Kako radnik lokalne nadležne službe da ukloni nepropisno parkirani statusni simbol, kad se može ispostaviti da je vlasnik džipa baš njegov pašenog, brat nerođeni, sestrić jetrvine zaove...?
Pomeranje „grand čirokija” s dorćolske pruge više je izuzetak nego pravilo i samo još jedan primer raskoraka između donošenja i sprovođenja propisa. Političari koji kažu da žele da nas uvedu među napredne zapadne države, pa prepisuju evropske pravne akte, ne vode računa o tome da dizanje ruku u skupštini treba da rezultira neprikosnovenim autoritetom države kada je reč o primeni paragrafa.
Poređenje sa Divljim zapadom, sad je jasno, nije prejako.
Jer, ako osim zakona ne promenimo i sebe, na putu smo da u porodicu „uređenih zapadnih država” uđemo kao svojevrsni Divlji zapad.
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 24.05.2014.
