Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opozicioni cunami
„Svaki ishod je moguć, osim da zemlja dobije novu vladu”. Ovo je predizborna prognoza data uoči izbora – u Maleziji. Prognozeri su pogrešili: zemlja je dobila novu (staru) vladu stranke koja je (izborni) monopol na vladanje obezbeđivala još od 1969, ali je rezultat ipak ocenjen kao opozicioni „cunami”. Vladajući Nacionalni front se, naime, jedva provukao – osvojio je 51 odsto glasova, i izgubio dvotrećinsku većinu koja mu je omogućavala da u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 40 godina ustav promeni – 40 puta...
Birači u Španiji u nedelju nisu dali prostu većinu nijednoj od dve glavne stranke, ali su socijalisti premijera Sapatera ipak dobili novi mandat da nastave socijalne reforme. Zbog toga što su osvojili samo 43,7 odsto (a konzervativni rival 40,1), moraće da nađu partnere među manjim strankama, što ih ne sprečava da danas slave...
U Francuskoj, na lokalnim izborima, koji su i prva provera popularnosti desetomesečne vladavine desničarskog predsednika Sarkozija, presuda je po njega negativna: socijalisti zasad (iduće nedelje je druga runda) ubedljivo vode...
U Zimbabveu politička temperatura raste uoči novog izjašnjavanja o šefu države zakazanom za 29. mart. Glavni kandidat je onaj isti koji je pobeđivao na svakom glasanju od 1980. – Robert Mugabe. Protiv njega su godine (84) i okolnost da Zimbabve prolazi kroz najveći ekonomski debakl koji je ikad zadesio jednu afričku zemlju...
U Pakistanu se uobličava novi politički raspored posle februarskih izbora. Lideri najvećih opozicionih partija, suprotstavljenih predsedniku, dojuče generalu, Pervezu Mušarafu, dogovorili su se o koaliciji i prioritetima. A prvo što će zajedno učiniti Asif Ali Zardari i Navaz Šarif, biće da vrate sudije Vrhovnog suda koje je posmenjivao predsednik i redukuju njegova ovlašćenja...
Lideri su, pokazuje ovaj ovlašni pregled izbornih presuda, na ispitu na raznim meridijanima. Negde prolaze, negde padaju. Ali pošto svako brine svoju brigu, naša je – šta će nama doneti veliki majski izborni dan kada ćemo zaokruživati ko će nam biti odbornici i gradonačelnici, poslanici i ministri – i premijer.
Glasanje bi trebalo da bude racionalan čin, ali mnogi računaju da će u maju presuđivati i emocije. Emocije su, međutim, i u životu i u politici poželjan saputnik, ali loš savetnik.
Sada je već jasno da će nam lideri nuditi izbor između Kosova i Evrope, ili nas ubeđivati da glasamo i za Evropu i za Kosovo. Sve je to lepo, poželjan je i hleb od tri dinara, ali voleo bih da ovoga puta u kampanji manje slušamo o onome šta je poželjno, a više o onome šta je realno. I ko će, kako i čime za to da plati.
Uostalom, demokratija je, kako reče stari cinik, „sistem koji garantuje da nećemo dobiti vladu goru od one koju zaslužujemo”.
Milan Mišić
[objavljeno: 11/03/2008]
